ZNATE LI KOJA SRPKINJA JE BILA NA DVORU SULTANA MURATA II? Doživela TEŠKU SUDBINU, ali se SVE PREOKRENULO!

Za Maru, ćerku despota Đurađa Brankovića i unuku Vuka Brankovića, kažu da je bila toliko lepa da nije bilo lepše "u svih sedam vlaških kraljevina i svoj butun turskoj carevini".

Ova srpska lepotica je rođena 1418. godine u Vučitrnu, a još kao devojka završila je na osmanskom dvoru, u haremu Murata II, kao sultanija - druga žena turskog sultana.

Kako kaže jedna narodna pesma, Mara je u detinjstvu bolovala od teške bolesti, pa je njen otac, iz zahvalnosti Bogu i starcu Joanikiju za čudesno isceljenje sagradio manastir. Svetinja je dobila ime Devičin ili Devič, po izlečenoj devici, piše Stil.

Izlečenu Maru je ipak snašla teška sudbina. Despot Đurađ je, po dolasku na presto Srbije, dogovorio sa suprugom Jerinom da Maru udaju za turskog sultana Murata II kako bi zaštitili interese zemlje. Mir s ovim sultanom bio je sklopljen pod težim uslovima nego onaj posle Kosovske bitke. Danak Osmanlijama bio je daleko veći, a država daleko manja. Murat je dozvolio je Đurađu da, kako je ostao i bez Kruševca i Beograda, sazida novu prestonicu Smederevo.

Međutim, uslov je bio i da se Đurđeva ćerka Mara uda za sultana Murata II i ode u njegov harem.

Đurađ i Jerina morali su da sakupe ogroman miraz – 600.000 dukata, što je bilo više od desetogodišnjeg danka koji je Đurađ od 1428. godine plaćao Turcima.

Venčali su se 1436. i Mara je bila druga i poslednja venčana žena Murata drugog, koji je ranije oženio Halimu.

Sultan je, prema procenama, bio 13 do 16 godina stariji od Mare. Kada su se venčali imao je 32, a Mara između 16 i 19 godina. Izvori ga opisuju kao neupadljivog čoveka koji nije patio od spoljašnje manifestacije svog autoriteta. Ipak, za razliku od Olivere, Mara nije imala sreće u braku sa osmanskim gospodarom, pre svega zato jer je više voleo muškarce od žena.

Stojan Novaković (1893) je zapisao kako je Murat imao “naklonost i za sodomsku zabludu, te je držao, toga radi, na 25-30 dečaka”. Mara, tako, nije poput Olivere mogla da učini mnogo toga za Srbiju, jer nije imala isti status na osmanskom dvoru kao njena starija rođaka.

Dugo je bila potpuno pasivna, sve do 1441. g. kada Murat izdaje naredbu da se oslepe njena braća Grgur i Stefan, koji su bili u osmanskom zatočeništvu – Mara, nažalost, nije uspela da ih spasi strašne sudbine. Naime, sultan Murat je želeo da izađe u susret njenoj molbi, međutim, kazna je izvršena momentalno, pa je glasnik sa naredbom da se kazna ne izvrši, zakasnio.

Mara je, kao i njena baba – tetka Olivera ostala dosledna u svojoj hrišćenskoj veri i sa Muratom II nije imala dece. Da li je i njoj, kao i Oliveri, urađen hirurški zahvat koji je trebalo da spreči trudnoću, ne zna se pouzdano.

To što se nije ostvarila kao majka, vratilo joj se, međutim, kroz veliko uvažavanje i poštovanje Muratovog naslednika, Mehmeda II Osvajača – Mara je bila i neka vrsta dadilje i učiteljice princu Mehmedu, jer je njeno obrazovanje bilo daleko veće nego obrazovanje njegove majke – robinje.

Zato ne čudi pisanje Karlovačkog rodoslova da Maru “car Mehmed ljubljaše i poštovaše kao rođenu majku.” Posle Muratove smrti, 1451. godine Mehmed pušta svoju maćehu da se vrati u Srbiju, darujući je njenim mirazom, oblastima Toplica i Dubočica.

Mogla je Mara da postane vizantijska carica, ali je odbila bračnu ponudu Konstantina XI Paleologa, koji je bio udovac bez dece. Ona je odbila prosce rekavši da se zaklela da se više neće udavati.

Tako je i bilo. Okrenula se crkvi. Bila je veliki ktitor, ali se nije zamonašila. Boravila je čak i na Svetoj Gori, pored opšte poznate zabrane ženama da je posete, gde je pomagala manastire Hilandar, Sveti Pavle i Vatoped.

Bonus video:

(Espreso / Lepa i Srećna)