DANAS OBELEŽAVAMO ROĐENDAN NIKOLE TESLE I DAN NAUKE: Ovo su DETALJI iz ŽIVOTA najvećeg UMA svih vremena!

Na današnji dan 1856. godine u Smiljanu, u sveštničkoj porodici, rođen je srpski fizičar i pronalazač Nikola Tesla, jedan od najvećih umova u istoriji svetske nauke, posebno elektrotehnike, tvorac “novog tehničkog poretka”, čijim je izumima postavljen temelj i pravac vrtoglavog naučno-tehničkog razvoja ljudskog roda u 20. veku.

Pronalazač je jačine magnetnog polja, trofaznog sistema prenosa električne energije, indukcionog motora, generatora i transformatora, fenomena elektromagnetne rezonance, i patentirao je niz izuma na kojima se zasniva savremena elektronika, a bez kojih bi bila nezamisliva tehnička civilizacija, pogotovo prenos električne energije.

Tesla je pionir radio-tehnike, bežične telegrafije i radara. Njegov polifazni sistem naizmeničnih struja pokazao je vrednost na prvoj hidrocentrali na Nijagarinim vodopadima.

Patentirao je oko 700 pronalazaka u oblasti naizmenične struje, telekomunikacija, akustike i mašinstva, od kojih su mnogi našli široku primenu.

Nakon što je završio studije elektrotehnike u Gracu i kratko stažirao u Budimpešti i Parizu, Tesla se odselio u SAD, čiji je državljanin postao 1884. godine, ali je sve do smrti u Njujorku, na pravoslavni Božić 1943, održavao bliske kontakte sa otadžbinom.

Proniknuvši u tajne oscilatornih kretanja elektriciteta i materije, Tesla je u SAD ostvario najveće naučne poduhvate.

Povodom veka od njegovog rođenja, 1956. godine jedinica za merenje visokog napona nazvana je njegovim imeno, kao i jedinica jačine magnetnog polja.

Nikola Tesla rođen je kao četvrto dete Milutina i Ðuke Tesle u svešteničkoj pravoslavnoj porodici, u srpskom selu Smiljan u Lici, u Hrvatskoj.

Bio je veliki pronalazač i naučnik koji je isticao svoje srpsko poreklo.

Kada je u junu 1892. godine doputovao u Beograd, odlikovan je Ordenom Svetog Save drugog stepena.

Tesla je tada posetio Narodni muzej i Veliku školu, gde je o svom radu govorio studentima i profesorima, a sa srpskim fizičarom Ðorđem Stanojevićem razgovarao je o započetoj gradnji prve električne centrale u Beogradu.

- Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu - poruči je tada Tesla studentima.

Nakon Tesline smrti, njegova zaostavština stigla je u Beograd na osnovu odluke američkih sudskih vlasti, pošto je za jedinog Teslinog naslednika proglašen njegov nećak Sava Kosanović.

Prema želji Nikole Tesle, Kosanović je dokumentaciju i lične Tesline predmete preneo u Beograd 1951.

Muzej Nikole Tesle u Beogradu ima više od 160.000 originalnih dokumenata, više od 2.000 knjiga i časopisa, preko 1.200 istorijsko-tehničkih eksponata.

Arhivska građa iz Tesline zaostavštine upisana je 2003. godine u registar Uneska “Pamćenje sveta”.

Po Nikoli Tesli nazvan je međunarodni aerodrom u Beogradu, a njegovo ime nose Elektrotehnički institut u Beogradu, koji je osnovan 1936. godine, Elektrotehnička škola, biblioteka Univerziteta u Nišu, kao i dve termoelektrane u Srbiji.

Spomenici Tesli su postavljeni ispred zgrade tehničkih fakulteta i na aerodromu u Beogradu.

Današnji dan se u Srbiji obeležava kao Dan nauke.

Nacionalni Dan nauke

Dan rođenja Nikole Tesle i Nacionalni dan nauke, 10. jul, u Srbiji će danas biti obeležen u Savezu inženjera, čiji je Tesla postao član 1892. godine prilikom jedine posete Beogradu, i to svečanom akademijom u okviru Nacionalne, strateške kampanje osam decenija kulture sećanja na jednog od najvećih umova čovečanstva. Na skupu u Domu Nikole Tesle govoriće između ostalih direktor Teslinog naučnog centra Vordenklif (TSCW), sa Long Ajlenda, jedine preostale Tesline laboratorije, Mark Alesi, i David Vujić, iz tima sedam srpskih inženjera koji su učestvovali u misiji Apolo 11, slanja prvog čoveka na Mesec.

"Izuzetna je čast što su dve osobe, koje se godinama bave Teslom, došle u Srbiju na poziv MSP, kako bi zajedno obeležili dan rođenja jednog od najvećih umova čovečanstva", rekla je za Tanjug nacionalni koordinator kampanje, ambasador Ljiljana Nikšić. Dodala da će skup otvoriti ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović. Nikšić je navela da Nacionalna kampanja, koju je šef diplomatije Ivica Dačić proglasio 12. januara, na dan kada je 1895. najslavniji naučnik srpskog roda osvetlio čovečanstvo i u pogon pustio prvu hidroelektranu na svetu na Nijagarinim vodopadima, ostvarila već brojne rezultate. "Pokrenuli smo 11 Tesla brendova i tri incijative nazvane po imenu tog gorostasa čovečanstva. Među incijativama je i jedna inženjerska o podizanju Tesla parka, Tesla lenda. U vatrometu ideja i inicijativa su i one za podizanje Teslinog tornja i osnivanje prvog Međunarodnog Tesla komiteta za dodelu kosmopolitiske Tesla nagrade kao ekvivalentu Nobelovoj nagradi. To je posebno važno i kada se uzme u obzir da je srpska dijaspora ugradila sebe u tehnički napredak čovečanstva", rekla je nacionalni koordinator strateške kampanje. Nikšić je kazala da nije bitno da li će sve ideje biti realizovane ove godine, posebno kada znamo da su neke inicijative, poput izgradnje Hrama Svetog Save, završene posle jednog veka. "U MSP smo povodom strateške kampanje - 'Tesline godine Teslinog naroda' napravili Tesla diplomatski pasoš i ministar Dačić uveo je zvanje Tella ambasadora", podsetila je Nikšić. Navela je da su ta prestižna zvanja do sada poneli David Vujić, Zubin Mehta, Novak Đoković, Bobi Marjanović, i niz drugih ličnosti poput Džeka Dimića, Jadranke Jovanović, Den Tane, Dejana Ilića... Najmlađi ambasador je, kako dodaje, Rid Ben sa Prinston univerziteta, stažista u Beloj kući, koji je organizovao dolazak orkestra sa Prinston univerzieta, a čiji je dirigent - maestro Majkl Prat, takođe postao Tesla ambasador.

Pokrenuli smo važnu stvar kojom u fokus ne stavljamo samo Teslu kao naučnika koji je postavio temelj modernog sveta, već kao čoveka vanserijskih principa, kazala je ona.

Bonus video:

(Espreso / 24sedam)