DA LI DETE SME DA PUTUJE SAMO PREKO GRANICE? Advokatica nam otkriva PROPISE koje mnogi roditelji NE ZNAJU!

Svake godine na početku sezone godišnjih odmora kod mnogih roditelja se stvore brige i nedoumice u vezi sa putovanjima maloletne dece van granica zemlje. Jedno od pitanja koja ih muče je da li maloletna lica mogu u inostranstvo bez prisustva roditelja i ako mogu, koja je procedura.

Deca koja su završila osnovnu školu ili su već srednjoškolci vrlo verovatno će, ukoliko se njegovi drugovi spremaju za letovanje u „solo“ varijanti, i ono krenuti u „bitku“ za svoje mesto pod suncem. Psiholozi u šali kažu da se zahtev za prvo samostalno letovanje kotira veoma visoko na listi roditeljskih strahova. A za one roditelje koji pak taj strah nemaju ili su ga prevazišli te u svoje dete imaju potpuno poverenje da ga puste na letovanje sa društvom bez prisustva odraslog lica, rešavamo dilemu da li je to moguće.

Kako nam je objasnila advokat Tijana Vladisavljević iz Advokatske kancelarije Vladisavljević iz Beograda, Zakon o graničnoj kontroli uređuje pitanje prelaska državne granice od strane maloletnog lica državljanina Republike Srbije do navršene 16. godine (u daljem tekstu - maloletno lice).

"U svakom slučaju svako lice koje prelazni državnu granicu mora imati važeći putni dokument, pasoš, a policijski službenik prilikom granične provere naročito vodi računa da li maloletno lice putuje samo ili u pratnji drugog lica", objašnjava naša sagovornica.

Ipak za lica navršene do 16. godine (deca starija od 17 godina smatraju se odraslim putnicima), da putuju u inostranstvo sami ili u pratnji drugog lica koje mu nije roditelj ili zakonski zastupnik ipak postoji određena procedura koju moru roditelj/zakonski zastupnik izvršiti pre puta.

U ovom slučaju maloletno lice mora posedovati saglasnost potpisanu od strane oba roditelja ukoliko oni zajedno vrše roditeljsko pravo, što je slučaj kada su u braku, kada je sudskom odlukom dete povereno oboma na zajedničko vršenje roditeljskog prava ili kada je dete rođeno van braka, a ne postoji sudska odluka o vršenju roditeljskog prava", dodaje advokat Tijana Vladisavljević.

Dalje nam je objasnila da se pomenuta saglasnost overava kod javnog beležnika, na način sto se utvrđuje identitet lica koji istu potpisuju uvidom u lični dokument.

"Ova overa traje par minuta i plaća se 360 dinara po potpisu. Moze se izvršiti kod bilo kog javnog beležnika u zemlji. Javni beležnici kod ove overe ne ulaze u sadržinu saglasnosti koju overavaju, otuda granična policija naše ili druge zemlje moze postaviti pitanje ko su roditelji deteta, što se inače dokazuje izvodom iz matične knjige rođenih, koji se za svaki slučaj može poneti uz saglasnost", kaže nam sagovornica.

U slučaju kada maloletno lice putuje u inostranstvo sa roditeljem koji samostalno vrši roditeljsko pravo shodno sudskoj odluci, prema rečima naše sagovornice, potrebno je da se prelaskom državne granice prezentuje predmetna presuda ili rešenje o privremenom poveravanju na starateljstvo koji ga ovlašćuju da dete samostalno vodi van granica zemlje.

Dok u slučaju kada dete putuje samo sa jednim roditeljem, a roditeljsko pravo se vrši zajednički, onda bi shodno zakonu trebalo takođe pribaviti saglasnost drugog roditelja koji ne putuje. A u slučaju kada dete putuje sa roditeljem kome dete nije povereno sudskom odlukom na staranje mora posedovati saglasnost drugog roditelja koji samostalno vrši roditeljsko pravo.

(Espreso / Jovana Nedeljković)