"NE MOGU DA ŽIVIM- A NE MOGU NI DA UMREM": Baka Đurđa ima 114 godina, a posećuje je samo JEDNO od 11 dece (FOTO)

U selu Radovnica kod Trgovišta, usamljena trošna kuća, stare, ručno klesane drvene grede vire iz popucalih, blatom oblepljenih zidova. Ulegao krov oblepljen starim crepom svedoče kako je ova stara oronula kuća odolela sumornim i teškim vremenima.

Novinarka Kurira, Ljiljana Danilović posetila je porodicu koja stanuje u ovoj kući u svega dve prostorije koje prokišnjavaju u uglu sobe, starica Đurđa Marković u postelji, leži tako već 6 godina i doziva.

Ekipu Kurir televizije dočekala je uz zvučno "oo" i "o lele", plačnih očiju.

I ona, kao i njena kuća, odoleva vremenu, a ima 114 godina!

Novinarka Danilović, uz veliko poštovanje drži ruku stare Đurđe u nadi da će moći da ispriča deo životne priče.

Starica je, dodirom osetila da nije član njene porodice, pa je upitala:

- A koja si ti?

Stisak njene ruke ulio je baki poverenje dajući novinarki i drugu ruku.

Otkrila je da ne može više da živi, ali i da ne može da umre.

- Kako sam? Nikako. Ne mogu da živim, a ne mogu ni da umrem. Imam preko 114 godina. Niti može gore, niti bolje. Kada umrem, biće bolje - rekla je baka Đurđa.

Njen najmlađi sin Miroslav Marković ne skriva suze i jecaj, niko njemu ne može da pruži utehu.

Drug ga teši, on briše suze i smešta se na krevet pored majke. Dok je sin drži u naručju, baka Đurđa kaže:

- Imam 11 dece! Trojica su umrla - kaže Đurđa, a sin dopunjuje:

- Osam sinova i tri ćerke - rekao je Miroslav.

On navodi da su u svim dokumentima navedene različite godine rođenja baka Đurđe. U ličnoj karti piše da je rođena 1922. godine, što znači da je samo 6 godina starija od ćerke.

Sin Miroslav ima dokaz da zaista ima 114 godina.

- Imam izvod rođenih od njenog sina, što znači da je moja majka rođena 1908. godine, a to znači da ima 114 godina! - rekao je Marković.

Ona se seća svih ratova.

- Bugari, partizani, popališe mi sve - rekla je Marković.

U prilog njenoj starosti, počela je da se obnavlja njena koža.

- Koža joj je bila crna, sada je bela. Kosa joj je bila bela, opala je, sada raste tamna. Nokti su bili tamniji, evo druge boje. Prema tome, ja sam procenio da ona ima preko 100 godina. Porasla su joj 4 nova zuba, jede jabuke bolje nego ja - ovaj put, kroz smeh kaže sin Miroslav.

Od mnoge dece rasute svuda po svetu, a neki i nisu više među živima, jedino je Miroslav ostao uz majku.

- Ja gu hranim kao dete. Ona nosi pelene kao beba, a ja sam tu da je čuvam. Ne mogu nikome da uzmem život, jer ga nisam ja dao - kaže sin Miroslav.

Baka i njena porodica žive u nehumanim uslovima, u bedi i siromaštvu u kući koja ima zemljani pod. U kući nema vode, nose je sa obližnjeg izvora, kuhinja prokišnjava, kuća dotrajala, svuda prokišnjava.

Osim ostarele i nepokretne majke, Miroslava muče i druge muke.

Nema nikakav prihod, osim male i nedovoljne socijalne pomoći.

Tražio je pomoć na mnogim mestima, ali odziv je slab.

- Kada sam tražio pomoć za pampers, kažu trojica specijalista iz Vranja da ti napišu da je nepokretna i nesposobna pa će odobriti. Ja samo da odvedem babu u Vranje je mnogo, kad ima kupim, kada nema peškiri i tako prolazi - rekao je Miroslav.

Od 11. dece niko više ne obilazi baku.

Đurđa kaže da bi najviše volela da vidi unuka Nebojšu. On je, kako kaže mnogo čuva, a nije ga bilo 2,3 dana. Bio je u nadnici i sekao je drva kojim hrani baku i oca Miroslava.

Nebojša se pridružio, ali nije uspeo da sakrije suze pred kamerama Kurir televizije.

- Ja ne mogu njoj da pružim sve što treba, ja znam šta njoj treba i kupatilo i kuća, ali takvo je vreme došlo, mučimo se koliko da preživimo. Borimo se i ne smemo da odustanemo. Ne gledamo na pare kao neki ljudi, nije sve u novcu nego ono što imaš u srcu i u duši. Mi smo takav narod sa juga i to je najveće bogatstvo - rekao je Nebojša Stojković.

Ona je doživela rođenje potomaka u petom kolenu. Baka Đurđa je svojim najmlađim potomcima navrbaba, a ima preko 120 unuka!

(Espreso/Kurir.rs/ Ljiljana Danilović)