ZAŠTO JE SVE VIŠE ALERGIČNIH, NEKI TO POSTAJU I U TRIDESETIM? Imunolog otkriva kako da POMOGNETE sebi

U jeku smo sezone kada sve cveta, a alergičnih se čini da je sve više. Iako mnogi veruju da se one javljaju isključivo u detinjstvu, stručnjaci objašnjavaju da se mogu razvijati tokom čitavog života. Mnogi su primetili da su alergični na nešto na šta do sada nisu bili, bilo da se radi o nečemu što je u vazduhu ili na hranu, ne sluteći da se razlog za ovaj problem prvenstveno krije u imunom odgovoru.

Bićemo otporni onoliko koliko je naš imuni sistem spreman da odgovori na bolest i "izazivača", a mnogi čak ne radeći na unapređenju svog imuniteta stvore i neku autoimunu bolest. Osim kovida koji je dodatno oslabio imunitet, ali i drugi virusi, ne treba zaboraviti da su kao mogući razlog sve češćih alergija, i genetika, aerozagađenje, ali i klimatske promene.

Naš poznati imunolog prof.dr Borislav Kamenov objašnjava za "Blic" da se tokom svoje karijere susreo sa ljudima koji godinama leče posledicu, a ne traže uzrok, te objašnjava i kako nastaju alergije.

- Najpre treba reći da je sve individualno, pa ne mogu dati univerzalan odgovor jer svaki organizam je priča za sebe. Ono što može da se kaže jeste da ih sve povezuje imunitet, odnosno da je imuni sistem odgovoran za to da li ćemo na nešto postati alergični ili nećemo. Kada postanu alergični na nešto, bilo da je polen ili šta god što dolazi iz prirode ili što se nađe u hrani, svi hrle da reše posledicu, a uzrok preskaču i onda imaju problem koji se rešava kratkotrajno - objašnjava profesor Kamenov.

Zašto svake godine raste broj alergičnih

Bez obzira na godine alergije se razvijaju tokom čitavog života, zato danas imamo sve više onih koji postaju alergični i posle tridesete godine. Imunolog objašnjava da nam organizam sve vreme šalje signale koje mi ignorišemo, a onda sasvim slučajno otkrijemo da smo na nešto alergični.

- Ako se javlja alergija na lipu, na polen, na bilo šta što se nalazi u prirodi, a nismo bili do sada, to je znak da nešto nije u redu. Takođe, aerozagađenje čini svoje pa nam i to doprinosi. Što se hrane tiče, sve ono što vam organizam odbacuje i signalizira da ne treba da konzumirate, prestanite. Mleko, sir, hleb, vremenom ljudima počne da smeta a oni i dalje nastavljaju da te namirnice konzumiraju pa dodatno urušavaju rad svog imuniteta - kaže profesor Kamenov.

Kovid nam je oslabio imunitet

Posle korone postali smo osetljiviji nego što je to bio slučaj pre epidemije, smatraju stručnjaci. Oni takođe navode da osim što smo nekada bili otporniji na mnoge viruse, i nosili ih "na nogama", sada smo podložniji infekcijama. Isti slučaj je i sa alergijama.

- Kovid je oslabio imunitet i kada virus uđe u organizam on ruši sve pred sobom ako nemamo dobar imuni odgovor onda smo bolesniji. Svaki put kada se dodatno razbolite doživite isto. E to se odnosi i na alergije, imamo i decu i odrasle, i starije ljude koji su alergični na nešto na šta do sada nisu bili. U redu je lečiti se lekovima protiv alergije, ali time se samo rešava posledica, zato moramo se osvrnuti i na uzrok, pronaći ga i popraviti kako bismo postali otporniji - smatra Kamenov.

Kako utvrditi na šta ste alergični

Mnogi i ne znaju da su na nešto alergični sve dok se ne desi problem i ne odu lekaru koji utvrdi uzrok gušenja, osipa ili bilo koje druge manifestacije izazvane alergenom.

- Nekada sam uživala u mirisu lipe, a već dve godine kad prođem pored drvoreda dobijem osip i gušenje i zato nosim sa sobom uvek lekove. Takođe, javlja se problem sa parfemima i dezodoransima, nekada nisam pravila test pre nego što kupim parfem, a sada to činim jer imam gušenje. Kada se kosi trava u parku obavezno dobijem osip ako prolazim u blizini, mada to nije nešto što je novo, to imam od detinjstva. Nisam išla da radim test jer ko zna koliko stavki bi pronašli, ovako uvek nosim lek sa sobom i rešavam problem - kaže Ana Stojanović (31) iz Beograda.

Da ste alergični na nešto, osim što možete utvrditi tako što ste imali neku manifestaciju, radi se i u laboratoriji, alergotestovi će utvrditi konkretno o čemu se radi. Zato je savet, nakon što posetite alergologa, proverite obavezno i svoj imuni status.

- Kada uradite imuni status videćete i šta vam nedostaje od vitamina, minerala, gde je problem, šta treba menjati, dodati, kada to izbalansirate i "popravite" lakše ćete se boriti i sa alergijama ali i sa drugim bolestima - zaključuje profesor Kamenov.

Genetika, ali i klimatske promene

Doktorka Gordana Cvetković pulmolog na VMA, istakla je nedavno za RTS da smo svedoci globalnih klimatskih promena i da su alergije delom genetski predisponirane, dok su važni i spoljašnji faktori.

- Priroda buja, biljke cvetaju i emituju veliku količinu polena i zrna koja izazivaju alergijsku reakciju. Važno je pratiti kalendar cvetanja. Trenutno cvetaju trave, a uskoro će procvetati i breza. Ako je vazduh zagađen i koncentracija alergena je koncentrovanija. Najjači su u periodu od pet do deset časova, i tada treba izbegavati boravak napolju, kao i provetravanje prostorija - istakla je doktorka.

Dodaje da oko 25 odsto populacije ima neki oblik alergije. Češće su alergije alergijskog rinitisa i polenoze, kao i alergijska astma. U najvećem riziku su ljudi koji imaju atopijsku konstituciju, neke vrste ekcema, još od detinjstva.

(Espreso/Blic)