TOG 30. MAJA 1999. KROZ VELIKU MORAVU POTEKLA JE KRV NEVINIH CIVILA: NATO je pogodio MOST, ubijeno je 10 ljudi!

Sanja Milenković (15), Milan Savić (24), Vojkan Stanković (31), Zoran Marinković (33), Ratobor Simonović (38) , Ružica Simonović (55), Milivoje Ćirić (66), Stojan Ristić (56), Tola Apostolović (74) i Dragoslav Terzić (68) ubijeni su na današnji dan pre 24 godine, kada su NATO avioni reketirali most na Velikoj Moravi u Varvainu.

Tog jutra bili su u porti Crkve Uspenja Presvete Bogorodice: slavila se Sveta Trojica.

U dobroj veri, razišli su se i krenuli svako svojim putem, neko do pijace, neko ka kući, a svi preko mosta na reci. Majka i sin, Ružica i Ratobor Simonović iz Donjeg Katuna stradali su u prvom gađanju mosta. Bili su u vozilu, već mrtvi, kada su potonuli u reku.

- Ružicu su našli odmah, bratanac je isplivao posle pet dana – svedoči za „Novosti“ Danica Obradović, Ratobovljeva tetka. - Velika je to tuga, bolna su to sećanja. Na groblje redovno idem, do mosta ne mogu, ni posle toliko godina.

Živadinka je izgubila sina, Milana Savića.

- Siroti moj sin, našao se tamo da pomogne kome treba – prisećala se za „Novosti“ Živadinka Jovanović. - Tako je stradao, dobar. Samo što je hteo da pomogne.

Za sinom žali i Milanka Marinković. Zoran je poginuo samo nekoliko sati nakon što je video majku tog jutra.

- Sećam se da sam mu nudila slatko da proba – ispričala nam je Milanka. - Otišao je do pijace da obavi šta treba. Sreli smo se u gradu, rekao mi je da mu izgledma umorno i da idem da odmaram. Zagrlio me je. Poslednji put.

Sanja je bila najmlađa žrtva, odlična učenica Matematičke gimnazije. Došla je u rodni Katun. Svi su verovali da je u malom mestu sigurnije nego u Beogradu.

- Bila je sa drugaricama na obredu u crkvi, u 13 sati krenuli su kući preko mosta, baš na sredini prelaza su se našče kada je most gađan – svedočio je za „Novosti“ Sanjin otac, Zoran. - Preživele su sve tri prvi udar. Neki trenutak kasnije, kada su ljudi već krenuli da pritrčavaju, ponovo su gađali most. Tako ranjena prebačena je do kruševačke bolnice, ali nije bilo nade...

Svog oca, protu Milivoja Ćirića (66), ćerka Verica našla je u kapeli. Niko nije imao snage da joj kaže da je tu.

- Svuda sam ga tražila, od crkve, do Doma zdravlja i nazad, kod mosta, videla sam i da se našim autom prevoze ranjeni ljudi – priseća se za “Novosti” Verica Ćirić, ćerka nesebičnog heroja u mantiji. - Kad sam ga ugledala, ležao među drugim telima, kao da je kod kuće, kao da je živ...

I porodice Apostola Apostolovića,Stojana Ristića, Dragoslava Terzića znaju svaki trenutak tog 30.maja, 1999. Znaju ih svi u Varvarinu. Varoš nikada nije zacelila posle stradanja njihovih prijatelja, komšija, rođaka. 30-oro ljudi je povređeno tog dana. U vreme vazdušnog napada na most, samo je kod crkve bilo više od 1.000 meštana.

Dan je bio vedar, bez ijednog oblaka. Blizu ubijenih i ranjenih nije bilo vojnih ciljeva.

GABRIJELA JE BRANILA ISTINU

Nemačka fotoreporterka Gabrijela Senft je od 2001.godine obilazila Varvarin. Svedočanstva porodica preživelih objavila je u knjizi „Meta“.

- Prvi put sam boravila u Srbiji sa mirovnom misijom „Majke protiv rata“, o tragediji iz medija nisam ništa mogla da saznam – svedočila je za „Novosti“ Gabrijela Senft.

- Teško je da se odgovori na pitanje koliko se uspelo u tome da se istina čuje. Kada se vodio sudski postupak, bila sam u različitim gradovima, govorila, predstavljala svedočanstva. Primetila sam da je ta priča doprla pre svega do starijih ljudi, koji su preživeli rat.

ZLOČIN ODBAČEN NA NEMAČKOM SUDU

Sudska bitka koju su nemački advokati vodili u ime žrtava i preživelih od 2001.godine bila je duga i mučna. Ustavni sud Nemačke doneo je odluku o odbacivanju tužbe Varvarinaca za nadoknadu štete. Grupa građana nije mogla da krivičnu tuži državu zbog bombardovanja, pa je izabran jedini mogući način, opet, dovoljan da svet čuje istinu. Osnovni sud u Bonu,Viši sud u Kelnu, Savezni sud Karslue i na kraju, Ustavni sud Nemačke, čiju su odluku čekali još od 2006, nije razumeo tu patnju.

Bonus video:

(Espreso/Novosti)