DANAS OBELEŽAVAMO SVEŠTENOMUČENIKA ZBOG KOG SU SPALJENE SAVINE MOŠTI: Turci su ga na "meh odrali"

Srpska pravoslavna crkva danas slavi sveštenomučenika Teodora Vršačkog.

Vladika vršački Teodor Nestorović, je bio duhovni vođa banatskih Srba sa kraja 16. veka, a u narodnom predanju je zapamćen kao primeren arhijerej, blage naravi, skroman i pravoslavlju potpuno predan.

Voleo je svoj narod i patio zbog njegovih stradanja, posebno na području Banata, gde je bio episkop. Život pod Otomanskom vlašću bio je tada, posebno težak. Kada je u Vršac stigao glas da su se janičari u Stambolu pobunili, vladika Teodor se ponadao da će se ovi zulumćari povući iz Banata i drugih porobljenih srpskih zemalja. Kod vladike Teodora, 1593. godine, dolaze narodni prvaci i obaveštavaju ga da su stvoreni uslovi za podizanje ustanka. Vladika Teodor im poručuje: „Uzmite zastave ih svojih crkava, ukrasite ih likom Svetog Save. Kao što je sveti car Konstantin pobedio sa zastavama na kojima je bio krst, tako i na našim zastavama nek se vije lik svetog Save, našeg duhovnog oca i branitelja. Krenimo, deco moja i braćo moja, u boj za pravdu i slobodu„.

Ustanak je počeo 1594. godine. I do danas je ostala upamćena ustanička pesma: „Sva se budum zemlja pobunila, – Šest stotina podiglo se sela, – Svak na cara pušku podigao!“

Ustanici su izvojevali mnoge pobede, ali i prolili mnogo krvi. Četa od 200 ustanika, pod vođstvom Petra Mojzeša, oslobodi i vršačku palanku. Razjarene osmanlije su govorile da ih ne pobeđuju ustanici, već „kaurski svetac Sava“. To je bio i povod da spale mošti svetog Save na Vračaru u Beogradu. Juna 1594. godine, u odlučnoj bici kod Bečkereka, 30.000 Turaka je napalo 4300 ustanika. Izginula je skoro sva srpska vojska, a ceo Banat pao pod tursku vlast. Srpski živalj, predvođen vladikom Teodorom, izbegao je u Erdelj. Erdeljski knez Batori, dodelio je episkopu Teodoru za pribežište mesto Tevisa.

Posle nekog vremena, Turci su poručili episkopu Teodoru da će, ako se vrati u Vršac, njemu i njegovom narodu, biti spašeni životi. Iako je znao da se ne može pouzdati u njihovo obećanje, preovladala je nada da će njegova žrtva biti dovoljan zalog za prestanak stradanja nedužnog srpskog naroda. Kada je došao u Vršac, Turci su ga odmah utamničili i posle brojnih poniženja i mučenja, živog „na meh odrali“. Poštovanje i sećanje na vladiku Teodora, kao svetitelja i mučenika vekovima je živo u Banatu, ali i u celom srpskom narodu.

(Espreso/24sesam)