ENERGETSKA EFIKASNOST: Zapadni Balkan troši skoro tri puta više energije od proseka EU

Pružajući podršku projektima energetske sanacije javnih objekata, težimo smanjenju potrošnje energije, podizanju uslova ugodnosti korisnika objekta, snižavanju operativnih troškova i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte povezanih sa ovim objektima

Kao zagovornik održivog razvoja i borbe protiv klimatskih promena, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) već više od dve decenije snažno podržava unapređenje energetske efikasnosti u regionu Balkan+, kaže na početku intervjua za Kurir Bojan Bogdanović, principal, specijalista za energetsku efikasnost i zelene zgrade u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD).

- Naši prioriteti u ovoj oblasti obuhvataju širok spektar inicijativa usmerenih ka unapređenju energetske efikasnosti u zgradarstvu, industriji i transportu, kao i promovisanju upotrebe obnovljivih izvora energije. Prepoznajući da sektor zgradarstva čini više od 40% ukupne potrošnje energije u zemljama Balkan+, smatramo ključnim da usmerimo naše napore ka unapređenju energetske efikasnosti u ovom sektoru.

U ranijem periodu, energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije su prevashodno strateški sagledavani kao mera za smanjenje emisija gasova sa efektima staklene bašte. U novonastalim uslovima energetske krize, značaj ulaganja u energetsku obnovu zgrada postaje neophodan alat za povećanje sigurnosti snabdevanja, ali i priuštivosti energije za krajnje korisnike. Efikasnije zgrade i snabdevanje obnovljivom energijom doprinose i smanjenju zagađenja vazduha - što je oblast koja se nametnula kao prioritetna tema u celom regionu Balkan+.

Da bismo gorenavedeno postigli, ističemo važnost renoviranja zgrada kako bi se ispunili minimalni zahtevi propisani EU Direktivom o energetskoj efikasnosti zgrada. Pružajući podršku projektima energetske sanacije javnih objekata poput škola, bolnica i administrativnih zgrada, težimo smanjenju potrošnje energije, podizanju uslova ugodnosti korisnika objekta, snižavanju operativnih troškova i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte povezanih sa ovim objektima.

Banka takođe podržava inicijative koje podstiču unapređenje energetske efikasnosti u sektoru stambenih objekata pružanjem finansijske podrške za renoviranje i modernizaciju stambenih zgrada. Kroz inicijative poput Western Balkans Green Economy Financing Facility (WBGEFF), banka, zajedno s partnerskim bankama na tržištu, obezbeđuje finansiranje za energetsku efikasnost i projekte obnovljive energije u stambenim zgradama. Od osnivanja 2012. godine, WBGEFF ostvario je značajan napredak i finansirao preko 30.000 domaćinstava u regionu. Na taj način je smanjena emisija ugljen-dioksida za preko 100.000 tona godišnje.

Kompleksan zadatak

Dekarbonizacija urbanih sredina je izazov

Koliko je važno za zemlje u regionu da definišu i postignu ciljeve skoro nulte potrošnje energije primenom mera energetske efikasnosti? Kako EBRD u tom pogledu podržava zemlje u regionu?

Postavljanjem ambicioznih ciljeva za skoro nultu potrošnju energije, zemlje u regionu mogu pokrenuti transformaciju svojih sektora zgradarstva ka većoj energetskoj efikasnosti. Primena strožih standarda u skladu s preporukama EU i hvatanje koraka sa inovacijama u zelenim tehnologijama predstavlja kompleksan zadatak u periodu nakon pandemije i zahteva značajna ulaganja. Dekarbonizacija gusto naseljenih urbanih sredina sa značajnim brojem zaštićenih zgrada je izazov koji će teško biti prevaziđen bez intenzivne integracije obnovljivih izvora u postojeći energetski miks snabdevanja zgrada. Smatramo da je u postizanju ovih ciljeva neophodno raditi na dekarbonizaciji sistema daljinskog grejanja, njihovom proširenju i priključenju novih korisnika a bez povećanja računa za krajnje korisnike ili troškova za operatere daljinskih sistema.

Upravo s tim ciljem EBRD je zajedno s Ministarstvom finansija Austrije formirao program obnovljive energije za daljinsko grejanje na Zapadnom Balkanu (ReDEWeB) koji je dodatno podržan i od Švajcarskog državnog sekretarijata za ekonomske poslove (SECO). Aktivnosti finansirane iz ReDEWeB su rezultirale pokretanjem pripreme projekata u preko 20 gradova regiona a koji se zasnivaju na obnovljivoj energiji iz toplotnih pumpi, solarno termalnih postrojenja, geotermalnoj energiji, sezonskim toplotnim skladištima, biomasi i industrijskoj / urbanoj otpadnoj toplotnoj energiji. Primera radi, za prvu fazu projekta koji se realizuje u saradnji sa MRE i 11 gradova u Srbiji već je obezbeđeno preko 40 miliona evra.

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uz podršku vlada Nemačke i Slovačke, i vlade Japana u okviru UNDP Climate Promise inicijative, 30. i 31. maja 2023. godine organizuje regionalni stručni simpozijum „Energetska efikasnost zgrada u regionu Balkana+“. Simpozijum će okupiti predstavnike vlada u regionu, finansijskih institucija, međunarodnih organizacija, privatnog sektora i akademske zajednice. Cilj ovog događaja je da pomogne Srbiji i regionu Zapadnog Balkana, kao i zemljama u okruženju, poput Moldavije, da ubrzaju primenu mera za povećanje energetske efikasnosti u zgradama koje doprinose smanjenju troškova snabdevanja energijom, ublažavanju klimatskih promena i zaštititi životne sredine i zdravlja građana.

Pored WBGEFF, pokrenuli smo sveobuhvatni program pod nazivom „Zeleni gradovi“ (Green Cities - GrC), koji promoviše održivi urbani razvoj u regionu. Od svog pokretanja 2018. godine, GrC program je obezbedio tehničku podršku na izradi zelenih akcionih planova u više gradova regiona (uključujući i Beograd i Novi Sad), identifikovao i finansirao prioritetne projekte energetske sanacije zgrada. EBRD je jedina međunarodna finansijska institucija koja se intenzivno bavi izazovom energetske sanacije više porodičnih stambenih zgrada priključenih na sistem daljinskog grejanja i prelaskom na naplatu po potrošnji isporučene toplotne energije. Upravo s tim ciljem, s Ministarstvom rudarstva i energetike Srbije (MRE), intenzivno radimo na programu za koji je u prvoj fazi obezbeđeno do 65 miliona evra za sanaciju zgrada u 20 gradova u Srbiji.

UNDP je bio važan partner u regionu u stvaranju okruženja koje omogućava razvoj i pilotiranje novih ESCO modela na tržištu. Možete li nam reći nešto više o saradnji EBRD i UNDP u regionu?

- Saradnja između EBRD i UNDP u regionu Balkan+ ima bitnu ulogu u stvaranju povoljnog okruženja za razvoj i pilotiranje projekata energetske efikasnosti. Ova saradnja je rezultirala ostvarenjem značajnih koraka ka unapređenju stanja u javnom i privatnom sektoru. Konkretan primer uspešne saradnje između EBRD i UNDP je projekat Green Finance Facility (GFF) u Severnoj Makedoniji. Ove organizacije su zajedničkim naporima podržale vlasti Severne Makedonije u sprovođenju programa koji ima za cilj poboljšanje energetske efikasnosti u stambenim zgradama. Pored navedenog, EBRD i UNDP sarađuju i na pripremi za realizaciju i drugih projekata - pre svega u oblasti javnih zgrada.

Koje su ključne razlike i sličnosti s kojima se suočavaju zemlje u regionu Balkan+ u pogledu primene mera energetske efikasnosti u zgradama?

- Kada je u pitanju primena mera energetske efikasnosti u zgradama, sve zemlje u regionu Balkan+ prepoznaju važnost energetske efikasnosti u zgradarstvu, ali se takođe suočavaju i s različitim specifičnim lokalnim izazovima. Intenzitet potrošnje energije u Zapadnom Balkanu je približno tri puta veći od proseka Evropske unije. Visoki intenzitet potrošnje energije rezultat je često zastarele energetske infrastrukture, kao i loše održavanih ili toplotno neizolovanih zgrada. Prilagođavanje mera energetske efikasnosti u skladu s lokalnim potrebama i uslovima postaje ključno za postizanje uspeha u ovoj oblasti. Upravo zbog toga, EBRD primenjuje princip „Razmišljaj globalno - deluj lokalno“ i spremni smo da na realizaciji projekata radimo i s lokalnim samoupravama, javnim preduzećima i pojedinačnim kompanijama.

Jedna od ključnih razlika je zakonodavni okvir koji se razlikuje od zemlje do zemlje. Svaka zemlja ima svoje specifične propise koji regulišu ovu oblast i razlikuju se i po svojoj strogosti i po stepenu doslednosti sprovođenja u praksi, što može uticati na brzinu i obim realizacije projekata. Banka aktivno radi na prevazilaženju regulatornih i tržišnih prepreka pružanjem strateške tehničke podrške. Na primer, kroz Regionalni program energetske efikasnosti (Regional Energy Efficiency Programme - REEP), koji je EBRD, zajedno sa Evropskom unijom, Sekretarijatom Energetske zajednice (EnCS), WBIF, KfW i bilateralnim donatorima, osnovao 2012. godine, pružamo podršku za prevazilaženje barijera, unapređenje regulatornog okvira i obezbeđenje bespovratnih sredstava za finansiranje projekata.

Koja su inovativna finansijska rešenja koja je EBRD primenio da ubrza primenu mera energetske efikasnosti u regionu? Možete li nam dati neki primer?

- EBRD primenjuje različite finansijske modele kako bi ubrzao primenu mera energetske efikasnosti u regionu. Kroz ove inicijative, EBRD pruža finansijsku podršku za implementaciju mera energetske efikasnosti u zgradama, pri čemu se investicije vraćaju iz ostvarenih ušteda ali se obezbeđuje i određen udeo bespovratnih sredstava. Ovaj model finansiranja omogućava da se ulaganja u energetsku efikasnost, koja mogu doneti uštede do 50%, sprovedu bez velikih početnih troškova za vlasnike zgrada.

Konkretan primer projekta sprovedenog putem inovativnog Javnog ESCO modela je onaj koji se odnosi na grad Šabac u Srbiji. U okviru ovog projekta, operator sistema daljinskog grejanja, „Toplana Šabac“, unapređuje energetsku efikasnost 40 stambenih zgrada koje koriste sistem daljinskog grejanja. Upravo ovaj projekat je poslužio za testiranje modela koji će biti repliciran kroz saradnju sa MRE i 20 gradova u Srbiji.

EBRD radi na razvoju novih finansijskih instrumenata koji bi mogli da budu primenjeni u budućnosti na Zapadnom Balkanu. Značajan primer je VIPA fond za obnovu zgrada u Litvaniji, koji predstavlja jedan od najznačajnijih fondova EBRD namenjenih za energetsku sanaciju zgrada u privatnom vlasništvu, a koji poseduje potencijal za primenu i u regionu Balkan+.

Jelena Vukić