POSTOJI MOGUĆNOST DA SE ODBRANITE AKO VAS I LJUBIMCA NAPADNE DRUGI PAS: Evo šta sve morate da znate

U Beogradu su napada pasa lutalica, ali i vlasničkih pasa, nažalost postali skoro pa svakodnevica. Poslednji slučaj, kada su četrdesetpetogodišnju ženu izujedali psi lutalice kod Pančevačkog mosta, nije bio dodatni alarm da se tome stane na put.

U trenutku kada se napad desi, sopstvena reakcija će olakšati kasnije posledice. Blic se bavio tematikom reagovanja u tim slučajeva, kao i kako ih potencijalno izbeći.

Kad dođe do napada, male su šanse da se odbranite

Doktor veterinarske medicine i kinološki sudija Darko Drobnjak smatra da su šanse za izbegavanje ujeda veoma male kada dođe do napada psa na drugog psa ili na čoveka, te da nema nekog efikasnog rešenja koje bi u toj situaciji moglo sigurno da vam pomogne.

U takvim situacijama je, naglašava Drobnjak, potrebno ostati koliko je to moguće što pribraniji i razmišljati racionalno.

Ali napad može da se spreči

“Postoje preporuke kojih se treba pridržavati kako bi se prevenirali napadi, a to su da ne prilazite sami psima koje ne poznajete, ili da ne prilazite psu bez prethodnog pitanja vlasnika. Ukoliko dođe do napada napuštenih pasa na ulici, možete pokušati da ukoliko je to moguće pronađete neku prepreku koja bi bila između vas i psa ili da ostanete što mirniji. Međutim ništa od ovoga ne garantuje da možete izbeći napad, naročito ukoliko se radi o grupi od više pasa”, kazao je Drobnjak za Blic.

Tetanus obavezan u roku od 24 sata

Ako osobu ujede pas, potrebno je da dođe u najbližu zdravstvenu ustanovu, kako bi primila tetanus i obavila pregled kod lekara.

Ukoliko se desi da su povrede od ujeda veće i da se pojavilo krvarenje, zaustavićete ga tako što ćete vezati iznad rane, kako biste pokušali da donekle zaustavite krvarenje.

„Ako se desi da je napad opasan po život, na licu mesta treba da zaustavi krvarenje i uvek se vezuje iznad rane. Ako povrede nisu opasne, najbitnije je da primi tetanus“, objasnio je direktor Doma zdravlja „Palilula“ Aleksandar Stojanović.

Stojanović dodaje da ukoliko vas pas ujede na jedno ili dva mesta, verovatno se neće desiti veliko krvarenje, ali da je život ugrožen ako ujeda bude na više mesta.

Ako pas vrti repom, ne znači da je srećan

Instruktor za edukaciju vlasnika i školovanje pasa Srđan Vidanović savetuje da ako smo nesigurni i uplašeni, glavu će nam sačuvati ako pređemo na drugu stranicu ulice. Ipak, dodaje da svako ima drugačiju percepciju kada posmatramo psa.

„Jedna od zabluda je da je pas srećan kada vrti repom. Pas nema razvijenu emocionalnu inteligenciju, određeni signali koje daje repom je da je uzbuđen, nikako srećan. S druge strane, određeno držanje repa i vrćenje repom znači da je pas pod ozbiljnim stresom, da je uplašen, da se oseća neprijatno i nesigurno“, pojašnjava Vidanović za Blic.

"Glavu će nam sačuvati ako pređemo na drugu stranicu ulice"

Ako se desi napad ozbiljnog psa, Vidanović kaže da nam ostaje „da se molimo da se to skonča čim pre, da se ne završava u agoniji“.

Svaki pas je potencijalno opasan

Vidanović navodi da je svaki pas potencijalno opasan, a da od vlasnika, odgajivača, ali i medija zavisi koliko će se promovisati odgovorno ponašanje i držanje pasa.

„Nisu samo vlasnici jedan od problema, imamo i lutalice, a do njih dolazimo nesavesnim odgojem pasa, nerazumevanjem vlasnika koji ih pare pa ne znaju posle šta će sa tim štencima, pa ih ostavljaju i na ulici. Ovo je društveni i sistemski problem, gde mi nemamo razvijenu kulturu, ne samo po pitanju ovoga već je nažalost naše društvo posrnulo na svim poljima“, smatra Vidanović.

Šta kada pas napadne vašeg psa: Izbor između dva zla

Na pitanje kako bi trebalo vlasnici da se ponašaju u situaciji kada se desi napad psa na drugog psa, Vidanović savetuje da bi trebalo da pustimo povodac.

„Ne možemo da kažemo koje je najbolje rešenje, nego je izbor između dva zla, koje je zlo manje. Pošto bi čovek trebalo da je na prvom mestu, pa onda životinja, trebalo bi da pustimo taj povodac. Ako smo nestručni, ako je druga osoba nesigurna i ne može da kontroliše, mi možemo da stradamo i od strane drugog psa i našeg, jer je on 'u afektu', uješće i nas ne znajući da smo to mi“, kazao je Vidanović.

Naglašava da se u toj situaciji pruža mogućnost da i jedan i drugi pas pobegnu ili se odbrane. Međutim, dodaje da to nije idealno rešenje, već da je to jedina opcija gde treba da zaštitimo sebe i pružimo kakvu takvu mogućnost da se druga životinja spasi.

Ipak, smatra da je preventivno edukovati ljude, te naveo primer da su u Nemačkoj prvo određene stvari povodom te teme „uvodili kao preporuku, vršili kampanju, edukovali ljude, pa tek onda donosili kao zakon“.

Šta kada dete šeta psa

Nije retka pojava da se na ulicama ili u parkovima vide deca koja šetaju svoje pse. Ipak, Vidanović pravi analogiju da dete može da šeta i čivavu i poručuje da neko može biti najbezbedniji vozač u saobraćaju, ali da je pitanje da li su drugi takvi.

„Roditelji kupuju deci pse, kangala, usvoje mešanca i dozvoljavaju detetu da šeta psa bul terijera. Prema našem zakonu, svi psi rase američki stafordski terijer, stafordski bul terijer i svi psi u tom tipu su opasne rase. Imate mešance koji su u tipu bul, koji deca od 12-13-14 godina šetaju“, kaže Vidanović.

"Dete može da doživi stres, pitanje je da li možemo da izlečimo tu traumu kasnije"

U tim slučajeva, naglašava da ugrožavamo bezbednost deteta i psa, a da će dete najčešće instinktivno da reaguje i da proba da spasi svog psa.

„Mi smo dali detetu da nosi i pištolj, nož, potencijalno opasne stvari. Dete može da doživi stres, da se uplaši, i pitanje je da li možemo da izlečimo tu traumu kasnije“, kaže Vidanović.

“Ponašanje psa zavisi uglavnom od toga kako je vaspitan”

Vlasnica dve godine stare patuljaste pudle, Jelena, koja svog psa šeta na dorćolskom keju, kaže da uglavnom nikad nije doživela napad psa, jer kako kaže, gleda ko je oko nje na šetalištu. Ukoliko proceni da je pas koji joj ide u susret opasan, upozori vlasnika da pozove i veže svog psa.

“Moj pas je uglavnom na povocu, ali psi u kraju gde živim su uglavnom pušteni. Kakav je pas i ponašanje zavisi uglavnom od vlasnika, odnosno kako je vaspitan”, smatra Jelena i dodaje da često viđa situacije kada se psi “pokolju“.

“Skoro sam videla kako je pušteni mužjak malinoa (belgijski ovčar) napao vezanog mužjaka staforda i vlasnica malinoe nije mogla da kordinira svog psa pa je bilo baš gusto. Jedna žena iz kraja je preživela napad ženke staforda na nju i njene dve ženke bišona, imala je ozbiljne povrede šake i jedva spasila svoje pse”, priča Jelena za Blic.

Dodaje i da je ta žena napad prijavila, ali da nikada niko nije odgovarao niti se znalo čiji je pas, “a pas je iz kraja”.

“Drugarica koja sada živi u Francuskoj, a ima psa, kaže da su tamo psi na povocu i da je platila kaznu od 65 evra kad joj pas nije bio vezan”, kaže Jelena.

(Espreso/Blic)