USTANOVE, BOLNICE I ULICE NOSE NJEGOVO IME, A MALO KO ZNA NJEGOVA HUMANA DELA! Evo ko je bio dr Dragiša Mišović

Po njemu ime nose mnoge ulice, Klinički centar u Beogradu, druge zdravstvene ustanove i Osnovna škola. On je čuveni lekar koji je zadužio srpski narod.

Dr Dragiša Mišović rođen je 4. marta 1898. u selu Kulinovci kod Čačka. Sa svojih 17 godina, iako premlad, sa srpskom vojskom 1916. prelazi preko Albanije, a već sledeće godine maturirao je u Srpskoj gimnaziji u Francuskoj.

Postao je član Komunističke partije i zbog svojih političkih uverenja ukinuta mu je stipendija koju je dobijao od Kraljevine, međutim on nije odustao i na Karlovom univerzitetu u Pragu završio je studije medicine. Vrlo mlad oboleo je od tuberkuloze od koje se lečio u Švajcarskoj, a potom se vratio u svoje rodne Kulinovce.

- Po povratku je sa mojom majkom, a svojom sestrom, otvorio je ordinaciju. Njih šestoro rođeno je u jednom maloj brvnari, a najmlađe dete iz te porodice preminulo je veoma rano. Živeli su jako siromašno. Stoga, kad su otvorili tu ordinaciju bio je jako osetljiv prema onim ljudima koji su slabijeg materijalnog stanja. Besplatno ih je lečio, kaže za RINU Predrag Kulašević, sestrić dr Mišovića.

Za ovog Čačanina kažu da je bio pravi narodni lekar. Prema svedočenjima, ona je na recepte stavljao znak za siromašne i slao ih kod tadašnjeg apotekara koji kad bi video taj znak, pacijentima nije naplaćivao lekove. Taj dug je na kraju meseca plaćao dr Dragiša Mišović, a dešavalo se da na kraju meseca i preko 30 takvih recepata. Jedan policajac dobio je naređenje da ubije Mišovića, međutim, kako su pričali stariji Čačani, on to nije mogao da uradi jer mu je doktor ranije spasio dete.

- U to vreme on je bio jedan od lekara koji je lečio tuberkulozu što je bilo u to vreme jako teško i skoro nemoguće. Ja i dan danas imam situacije da kada odem negde, kad saznaju ko mi je ujak, oni iz poštovanja me goste, jer im je on spasavao živote i lečio najbliže rođake. Zbog svojih političkih ubeđenja trpeo je velike pritiske od četničkog pokreta, bio je i u zatvoru. Iza rešetaka su završile i moja majka i ujna, doktora žena. Pošto je moja ujna bila malo plašljiva on ja ispričala sve što je otprilike znala o njemu u smislu koji nije pogodovao za ujaka, a moja majka je "znate ono, sestra strašno voli svoga brata", nikada ga nije odala, kaže Kulašević.

Upravo prevoz do zatvora u jednom od njegovih hapšena bio je koban za doktora velikog srca. Prilikom prevoženja u Beograd, automobil u kom se nalazio Mišović je udario u tramvaj 18. janura 1939. godine, posle nesreće prebačen je u bolnicu u kojoj je i preminuo dva dana kasnije. O tome koliki je čovek bio najbolje svedoči činjenica da je na njegovoj sahrani u Čačku bilo 15.000 ljudi, a taj grad je u tom trenutku imao 10.000 stanovnika.

Ovom velikanu odužio se ne samo Čačak, već i čitava država. Ulice i bolnice širom Srbije nose njegovo ime, a u rodnim Kulinovcima sagrađen je njegov Spomen dom u kom se nalaze stvari koje podsećaju na njega. Dugo vremena ovaj objekat je stajao ruiniran, ali meštani sela uspeli su da ga sačuvaju i srede.

(Espreso / Rina)