ANKILOZIRAJUĆI SPONDILITIS JE PRAVA NAPAST: Stručnjaci govorili o SIMPTOMIMA, prepoznajte ih na VREME

Ankilozirajući spondilitis je reumatska zapaljenska bolest kičme i karlice od koje boluju milioni ljudi širom sveta. Napredovanjem bolesti može doći do okoštavanja vezivnih struktura i ankiloze zglobova, tako da kičmeni stub gubi fleksibilnost i mogućnost pokreta, postaje kao jedinstven okoštali blok, zbog čega neki delovi kičme postaju skoro ili potpuno nepokretni.

Danas je u cilju podizanja svesti o ovoj bolesti napravljena izložba fotografija na Kalemegdanu pod sloganom "Pokreni se".

Procenjuje se da muškarci dva do tri puta češće oboljevaju od anksilozirajućeg spondilitisa nego žene. Tačan uzrok bolesti nije poznat, iako se smatra da genetska predispozicija ima značajan uticaj, na šta je posebno skrenula pažnju prim. dr Mirjana Lapčević, predsednica Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije.

- Prema istraživanju koje je sprovedeno u Evropi ispitanici su se izjasnili da ova bolest značajno ometa svaki segment njihovog života i izuzetno utiče na kvalitet života, istakla je dr Lapčević i dodaje da ankilozirajući spondilitis otežava svakodnevne aktivnosti: 69% ispitanika ima problem da ustane iz kreveta, za 68% penjanje uz stepenice je otežano, 76% ima problem sa fizičkim aktivnostima i dodala:

- Pacijenti nisu ni svesni uzroka svoje bolesti i simptome povezuju sa mehaničkim oštećenjem, te vrlo često odlažu posetu lekaru dok simptomi ne postanu nepodnošljivi. Upravo je kašnjenje u postavljanju dijagnoze najveći izazov u lečenju ove bolesti-bol u leđima koji se javlja kao prvi simptom pacijente dovodi do lekara opšte prakse, koji često ne prepoznaju AS i obolelog upućuju kod neurologa, fizijatra ili ortopeda. Često se postavi i pogrešna dijagnoza, te je ovo jedan od glavnih razloga za činjenicu da od prvih simptomado dolaska kod reumatologa i postavljanja prave dijagnoze prođe preko 7 godina.

Docent doktor Mirjana Zlatković Švenda iz Instituta za reumatologiju Srbije istakla je da svest o velikom kašnjenju u postavljanju dijagnoze ankilozirajućeg spondilitisa, koji se otkriva kasno i kada su mogućnosti lečenja značajno ograničene, dovodi do uspostavljanja novih ASAS klasifikacionih kriterijuma.

Takođe je naglasila da se prvi simptom ove bolesti javlja pre 45. godine, a najčešće između 18. i 35. a to je bol u donjem delu leđa koji traje neprekidno duže od 3 meseca.

- Ukoliko osoba ima neke od simptoma, to je signal da se javi reumatologu jer postoji sumnja na zapaljenski bol u leđima, a takođe se mogu javiti bol i otok zglobova i upala tetiva ili ligamenata.

Profesor doktor Gorica Ristić, reumatolog sa VMA, govoreći o terapijskim opcijama istakla je da kada reumatolog potvrdi dijagnozu ankilozirajućeg spondilitisa, prva linija terapije su nesteroidni antiinflamatorni lekovi, koji mogu biti efikasni u određenom vremenskom periodu, pored fizikalne terapije i svakodnevnog vežbanja. Međutim, NSAIL lekovi mogu da umanje bol, ali ne deluju na uzrok i progresiju bolesti.

Ističe da se promene na kičmenom stubu mogu zaustaviti samo primenom bioloških lekova koji ciljano blokiraju citokine koji učestvuju u procesu upale.

- Primarni cilj lečenja pacijenata sa AS je sprečavanje progresije strukturnog oštećenja, smanjenje bola, očuvanje funkcije, poboljšanje kvaliteta života kroz kontrolu simptoma i upale i ponovno uključivanje u društvo, zaključila je prof. Ristić.

Prof. dr Mirjana Sefik Bukilica za Espreso portal ranije je rekla u kojoj dobi se bolest najčešće javlja, kao i koji su prvi simptomi na koje treba obratiti pažnju.

- Prvi simptomi ankilozirajućeg spondilitisa javljaju se najčešće između 18. i 35. godine života i to su: inflamatorni bol u donjem delu leđa koji traje duže od 3 meseca, jutarnja ukočenost koja traje najmanje 30 minuta, bol ili otok zlobova i upala tetiva. Prva linija terapije nakon što reumatolog postavi dijagnozu jesu nesteroidni antiinflamatorni lekovi, koji mogu biti efikasni u određenom vremenskom periodu uz fizikalne terapije, ali ne mogu zaustaviti progresiju bolesti.

Dr Sefik Bukilica izjavila je i da je u Srbiji dostupan velik broj lekova kao i da se primenom biološke terapije koja je u Srbiji dostupna već 10 godina mogu zaustaviti promene na kičmenom stubu.

Zanimalo nas je i na koji način bolest utiče na nervni sistem.

- Ankilozirajući spondilitis ne utiče direktno na nervni sistem, ali bol i sprečenost u obavljanju svakodnevnih aktivnosti znatno utiče na psihičko zdravlje pacijenta, dodala je dr Sefik Bukilica.

U Udruženju ORS napominju da je zlatni standard lečenja ankilozirajućeg spondilitisa sveobuhvatni pristup lečenju koji uključuje i svakodnevnu fizičku aktivnost. Redovno vežbanje pomaže pacijentima da, uz konvencionalnu i biološku terapiju zadrže fleksibilnost i pokretljivost; adekvatna fizička aktivnost umnogome pomaže i u kontroli bola, poboljšanju držanja, smanjenju ukočenosti i umora.

(Espreso)