DA LI STE ČULI ZA OKARINA, DRNBOLJ, CEVARA, DUDUČE Ovi momci iz Srbije vrlo dobro ZNAJU o ČEMU JE REČ

Gajde, okarina, frula i cevara samo su neki od skoro zaboravljenih instrumenata koje sviraju članovi udruženja "Mika šestak" iz Svrljiga. Udruženje ima desetak članova i svi su veoma mladi i svi sviraju po desetak "starih" instrumenata. Povezala ih je ljubav prema izvornoj narodnoj muzici, ali i prema tradiciji njihovog kraja, narodnim običajima i folkloru.

Filip Savić (23), jedan od inicijatora osnivanja udruženja, kaže da je članovima udružanje "Mika šestak" zajedničko to što su svi "samouki", odnosno niko od njih nema formalno muzičko obrazovanje.

"Učimo jedni od drugih. Kad nešto naučim da sviram, pokažem drugovima i obrnuto. Imali smo u Svrljigu jednog deda Nešu, on nam je dosta toga pokazao jer je svirao gajde, frulu i okarinu. Voleo je naše društvo i česmo smo ga obilazili, tako da možemo da kažemo da je deda Neša bio naš učitelj", objasnio je Savić.

On je kazao da je od malena bio zainteresovan za tradiciju svog kraja i za staru izvornu muziku i uvek je više voleo sve što je "starinsko", od onog što je savremeno i novo.

"Sviram više od 13 instrumenata koji su se nekada svirali ovim prostorima, prvenstveno u svrljiškom kraju i na Staroj planini. Neki od njih su svrljiške troglasne gajde, moravske i vlaške dvoglasne gajde, duduk, tupan, cevara, okarina, drnbolj, frula, duduče", rekao je Savić.

Đorđe Ristić (21), policajac po zanimanju, kazao je da i on od malena uči da svira stare instrumente i stare narodne pesme i igre.

"Kod nas u Svrljigu još se poštuje tradicija, sluša stara narodna muzika. Dok roditelji rade, babe i dede ovde uglavnom čuvaju unučiće i oni od malih nogu uče decu da vole tradiciju, običaje, stare pesme i igre", kazao je Ristić.

Kako je rekao, on svira desetak instrumenata, između ostalih harmoniku, gajde, drnbolj, okarinu, duduk, cevaru i bubanj.

"Ovde u Svrljigu su svi navikli da me vide u narodnoj nošnji i sa nekim od tih starih instrumenata u rukama, tako da su bili zapanjeni kada su me prvi put videli u uniformi, ali su se privikli brzo", istakao je Ristić.

Lazar Savić (23) rekao je da su njegovi drugovi iz udruženja "Mika šestak" i on nastupali proteklih godina na brojnim priredbama i festivalima, tako da su Srbiju prešli "uzduž i popreko", a svirali su i u Rumuniji, Bugarskoj, Makedoniji, Grčkoj, Bosni i Hercegovini, Austriji i na dalekom Islandu.

"Pronosimo našu tradiciju i nasleđe naših predaka i mislim da je to jedna od retkih stvari koje mi možemo da prezentujemo ovom svetu koji sada gazi i ljude, porodicu i tradicionalne vrednosti", naglasio je Savić.

On je kazao da članovi udruženja "Mika šestak" sviraju izvorne narodne pesme i igre, ne one koje se sada forsiraju i kojima se folklor maltene poistovećuje sa baletom.

"Mi čuvamo tradiciju istočne Srbije i pokazujemo bogatstvo duha našeg naroda. Svaki kraj ima neke svoje osobenosti i smatramo da svaki kraj treba to da čuva, a ne nešto što mu nije u genima, nešto što nije njegovo nasleđe", istakao je Savić koji svira desetak starih instrumenata.

Prema Savićevim rečima, njihovi nastupi uvek su zapaženi zbog velikog broja starih instrumenata koje sviraju, a to što su samouki izaziva čuđenje.

"Mnogi pitaju kako to mi kojima su note 'španska sela' i muzički smo sto odsto nepismeni, znamo da sviramo toliko instrumenata. To su različiti stilovi, različiti ukrasi i utisci ljudi i to je nešto što se ljudima dopada", kazao je Savić.

Osim što sviraju veliki broj starih instrumenata, članovi udruženja "Mika Šestak" sakupljaju i čuvaju narodnu nošnju i stvari koje su se nekad bile neizostavni deo svog domaćinstva domaćinstvima, poput preslica, fenjera i tronožaca.

Staru porodičnu kuću Filipa Savića, njegovi drugovi iz udruženja i on preuredili su u prostor u kome čuvaju starine, ali i u kome se okupljaju, druže i sviraju.

(Espreso/Telegraf)