"MORA DA SE POJAVI NEKO TREĆI": Psihoterapeut otkriva šta treba uraditi sa DECOM koja prožive TRAGEDIJU!

Šok, neverica, strah zbog tragedije koja se dogodila u OŠ "Vladislav Ribnikar" u Beogradu, postaju još snažniji nakon još jedne tragedije u Mladenovcu. Šta je savet za decu, nastavnike, a šta za roditelje? Kako da pomognemo jedni drugima, u Jutarnjem programu otkrila je prof. dr Nevena Čalovska Hercog, psihoterapeut.

Danima su otvoreni telefoni za pružanje psihološke pomoći. Zovu roditelji, nastavnici, ali ne i deca. Profesorka Čalovska napominje da je telefonska komunikacija nešto što je blisko odraslima. Deca komuniciraju na drugi način. "Takođe, deca nisu sklona da potraže pomoć. Mi smo u situaciji da priđemo deci i da ne očekujemo da ona potraže pomoć od nas u ovakvoj situaciji", repkla je dr Čalovska.

Veoma je važno da roditelji znaju sa kakvim sadržajima na društvenim mrežama deca dolaze u kontakt, kako bismo onda mogli zajedno sa njima da komentarišu, da razvijaju kritički stav, kritičku svest i kritičku misao. Ipak, da bi se to desilo potrebno je da postoji jedan dobar, stabilan odnos poverenja i sigurnosti između roditelja i dece. Tu je važno da onaj ko je blizak detetu i onaj koga dete percipira kao osobu od poverenja, bude dostupan i da bude responsivan, što je veoma važno u komunikaciji.

Ukoliko ne postoji bliskost, moramo je graditi, naglašava profesorka, i prepoznati ko u detetovoj okolini može da bude najverovatnije osoba od poverenja. Takođe je korisno da se razgovara sa detetom i njegovim drugarima o tome. Pokazati zainteresovanost, pitati šta se to dešava, tražiti da vas nauče, da vam pokažu, savetuje psihoterapeutkinja. To je jedan od način da se otvori razgovor i da se onda komentariše ono što se dešava.

Kako su traumatični događaji uticali na sve nas?

"Mi stanujemo u našim telima i to je naša prva adresa i sigurno ćemo i telesno odreagovati na stresne događaje. Takođe, imamo bazične rutine koje su vezane za naše navike vezane za ishranu i za san. To su prvi znaci da se nešto dešava sa nama", napominje dr Čalovska.

Na emocionalnom nivou, govorimo o jednom veoma širokom rasponu osećanja, od straha do panike, od tuge do očajanja i beznadežnosti, od ljutnje i razdražljivosti do besa, nekada i do napada panike ili neke psihosomatske dekompenzacije. Znači da je ogroman raspon i veoma su individualizovano obeležena i definisana emocionalna reagovanja na stres.

"Temperament je nešto sa čim se rađamo, genetski smo predodređeni da imamo ili vrlo brz psihički tempo, da smo okrenuti spolja, da smo vrlo radoznali, ili imamo tendenciju da budemo oprezni, da se povlačimo. Pod stresom, ova ponašanja i ove reakcije postaju još više izražene, ali ako su takve da remete osnovno funkcionisanje, onda je potrebna stručna pomoć", naglašava dr Čalovska.

Kako pomoći deci da se oporave od stresa?

Neka deca uopšte neće biti spremna da razgovaraju, trebaće im vremena. Neka nikada neće želeti da razgovaraju. Roditelji moraju da izbegavaju da negiraju da se ovo dogodilo, da kada deca postave pitanje da ponude odgovore, ali isto tako, kada nemaju odgovor, otvoreno da priznaju da nešto ne znaju.

"Ono što je imperativ u ovom trenutku je da reuspostavimo ili barem uspostavimo neki nivo sigurnosti za našu decu. To ćemo uraditi ukoliko poštujemo neke dnevne, svakodnevne rutine, naravno prisustvom i zajedništvom i otvorenom komunikacijom, spremnošću da razgovaramo, da ih slušamo, da damo odgovor, da budemo zaista pošteni u našim odgovorima, ali isto tako da ne zastrašujemo decu", naglašava dr Nevena Čalovska Hercog.

Kada se roditelji osete nemoćnim ili kada roditelji ne mogu da zadrže svoju uznemirenost i paniku, onda mora da se pojavi neko treći. To može da bude stručno lice, može da bude neko iz porodice ili neko iz kruga prijatelja ko će ponuditi stabilno prisustvo i mogućnost da se nekako resetuje ova situacija koja je veoma stresogena za sve nas.

"Ne treba očekivati da možemo ad hok, u trenutku, da se vratimo tamo gde smo bili. Spavanje, ishrana, fizička aktivnost, razgovaranje, druženje. Ne možemo očekivati da budemo profesionalno efikasni, ne možemo očekivati da deca sada mogu da uče jer svi imaju teškoće sa koncentracijom i upamćivanjem u ovom periodu i to treba tolerisati", zaključuje dr Čalovska.

(Espreso/RTS)