VODITE RAČUNA DA VAM SE BORAVAK U PRIRODI NE PRETVORI U HOROR! Ove opasnosti vrebaju, obratite pažnju

Prvi maj, praznik rada, u Srbiji se tradicionalno obeležava na izletištima uz roštiljanje, a tokom boravka u prirodi trebalo bi obratiti pažnju na nekoliko opasnosti, koje nas lako mogu odvesti kod lekara.

Alergije zbog polena su uveliko aktuelne. U Beogradu, a veruje se i u drugim delovima Srbije već ima zaraženih krpelja koji prenose Lajmsku bolest. Ima i komaraca, istine radi koji još nisu zaraženi groznicom Zapadnog Nila, a treba se čuvati i zmija.

Polen

U vazduhu je trenutno prisutno 12 vrsta polena drveća sa alergenim svojstvima, a sa prvim danima maja očekuje se i početak cvetanja polena trava. Trenutno je prisutan polen breze, koja ima najveći alergeni potencijal.

Tu su još i vrba, javor, jasen, orah, pltani, četinari.

Kako alergije utiču na zdravlje najbolje je opisala načelnica Dečije klinike Kliničko-bolničkog centra "Dr Dragiša Mišović" dr Olivera Ostojić koja je prošle nedelje izjavila da je na toj klinici povećan je broj pregleda i prijema dece na alergološko i pulmološko ispitivanje, na dnevnom nivou obavi se do 100 pregleda i konsultacija u ambulanti, a između 10 i 15 alergo testitanja na zakazivanje.

“Sa prvim znacima proleća povećava se i broj dece sa alergijskim bolestima ili sa onim koji su sumnjivi na neku od alergija što na hranu, što na ove inhalacione alergene, odnosno polene, grinje, kućnu prašinu. Sada već u ambulanti kako smo počeli da radimo aktivno i nekovid ambulante i nekovid pacijente kreću da dolaze deca prvo sa simptomima curenja iz nosa, svraba očiju, svraba u nosu, retkim kašljucanjem do onih koji dođu do pogoršanja svoje osnovne alergijske bolesti odnosno astme”, rekla je dr Ostojić.

Ona je ukazala da predstoji prolećno vreme i sunce gde se poleni raspršuju na sve strane.

"Za decu koja imaju potvrđene alergije potrebno je da uzimaju svoju terapiju koju imaju od ordinirajućih lekara, potrebno je da po dolasku kući iz prirode se presvuku, pregledaju svoje telo. Da se zatvaraju prozori u toku najveće polenizacije”, rekla je Ostojić.

Krpelji

Kako je za Telegraf.rs rečeno u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju, zaraženih krpelja koji izazivaju Lajsmku bolest ima ima na 6 lokacija u Beogradu.

Napominju da krpelji, koji su zaraženi bakterijom koja izaziva Lajmsku bolest su stalno prisutni na teritoriji Srbije.

"Procenat zaraženih krpelja varira iz godine u godinu kao i lokacije na kojima ih je moguće naći. Ovog proleća zaraženi krpelji su do sada konstatovani na Adi Ciganliji, Avali, SC Surčinu, Banjičkoj šumi, Topčideru, šumi Zabran u Obrenovcu", rečeno je za Telegraf.rs u Zavodu za biocide.

Preporuke Zavoda za biocidu za zaštitu od krpelja

- Nositi garderobu dugačkih rukava i dugih nogavica svetlijih boja, jer se tako krpelji mogu lakše uočiti.

- Pokriti glavu šeširom, kačketom, maramom...

- Nositi zatvorenu obuću, uvući nogavice u čarape.

- Izbegavati šetnju, posebno bosih nogu kroz visoku travu, žbunje, neuređene zelene površine.

- Izbegavati ležanje na zemlji ili odlaganje garderobe na neuređenim zelenim površinama.

- Koristiti repelente (treba znati da oni ne pružaju 100% zaštitu).

- Pri povratku iz šetnje po prirodi obavezno je temeljno prekontrolisati kožu, naročito one delove tela na kojima je koža nežnija tj. krpeljima lakša za ubadanje.

- Ukoliko se i pored primenjenih mera opreznosti primeti krpelj na telu, neophodno je javiti se najbližoj zdravstvenoj ustanovi radi uklanjanja.

- Ne preporučuje se korišćenje bilo kakvih preparata i narodnih saveta za uklanjanje krpelja (ulje, aceton, benzin, lak za nokte, krema...)

- Potrebno je adekvatno održavanje dvorišnih površina u ličnom vlasništvu.

Komarci

Ove krvopije već su počele da nam dosađuju, a kako nam je objašnjeno u Zavodu za biocide, oni koji nam trenutno zuje, su kućni komarci, i to ženke, koje su prezimele i koje sada traže krvni obrok da bi mogle da polože jaja za prvu ovogodišnju generaciju.

Druga vrsta nas tek očekuje, a sve zbog kiše koja često pada.

- Zbog obilnih padavina poslednjih nedelja se polako pojavljuju i šumski komarci i očekuje se da njihova brojnost u narednom periodu raste - napominju u Zavodu.

Za sada nema komaraca zaraženih virusom Zapadni Nil. Ovaj virus prenosi domaći kuleks pipiens komarac, a prošle godine virus je među krvopijama otkriven krajem jula.

Zmije

S toplim vremeno, vrebaju i zmije, koje sada izlaze iz skrovišta, da se sunčaju a prvo to rade mužjaci. Profesorka Biološkog fakulteta Ljiljana Tomović podsetila je da našu zemlju naseljava više vrsta zmija, kao i da otrovnice žive u specifičnim predelima.

- Od neotrovnih, tu su prvo vodene zmije (belouška i ribarica), zatim smukovi i njihovi srodnici (smukulja, stepski smuk, Eskulapov smuk, četvoroprugi smuk i šilac) i na kraju otrovnice (šargan, šarka i poskok). Otrovnice imaju specifičnu distribuciju. Poskok naseljava područja južno od Save i Dunava, do nadmorskih visina od 1.800 metara. Šarka naseljava nizijske i brdske predele (Banat, Srem i severozapadna Srbija), kao i visokoplaninske predele (centralna, istočna, jugoistočna i jugozapadna Srbija, Kosovo i Metohija) u Srbiji. Šargan (naša najmanja otrovnica), je veoma retka vrsta u našoj zemlji i naseljava samo visokoplaninske predele Kosova, Metohije i jugozapadne Srbije - rekla je ona za Danas i objasnila kako razlikovati otrovnu od neotrovne.

(Espreso / Telegraf)