istorijski izum
FILMSKA PRIČA SRBINA KOJI JE IZUMEO PRVU MAŠINICU ZA ŠIŠANJE: U Srbiji su ga smatrali čudakom, a Engleska je prisvojila njegove milione!
Zavera Engleza:
Postoji još jedna nova tvrdnja lokalnog sveštenika, prezvitera Georgija Zeljajića Sredanova, koja ide u prilog tezi o engleskoj zaveri. On navodno tvrdi da u starim crkvenim knjigama, u kojima su upisani svi novorođeni Neredinci, nema Bizumića koji su rođeni u 19. veku:
„Pazite, svi su upisani, ali ne i Bizumići. Ako pažljivije pogledate, videćete da su neke strane pocepane. Pretpostavljam da su upravo na njima bili upisani novorođeni Bizumići. Ko je, kada, i zašto to uradio, ne mogu da znam. Ali ako dozvolimo sebi da to tumačimo kroz teoriju zavere, lako možemo zaključiti da su Englezi došli čak ovde i iscepali strane kako bi uništili jedini dokaz o mogućim naslednicima. Ne kažem da je to istina, ali je to jedan od mogućih scenarija. Na kraju, zašto bi neko cepao strane iz crkvenih knjiga?!”
Prema tvrdnjama jedne od naslednica, Nikola je kršten u manastiru Grgeteg i zaista je list njegove krštenice odande iscepan. Prema njenom mišljenju, verovatno su naslednici pokušavali da se domognu bogatstva, pa na taj način uništili trag o samom Bizumićevom rođenju. Moša Pijade je tokom rata bio u zatvoru u Sr. Mitrovici sa izvesnim Bizumićem i čuo tu priču, pa je nakon rata 1956. išao u zvaničnu posetu u London i tamo razgovarao, između ostalog, i o ovoj temi. Na povratku je, ne vrativši se u zemlju, preminuo u Parizu.
Po engleskim zakonima pravo nasleđa ne zastareva nikad, a po našim samo do šestog kolena. Niko nikad nije pronašao testament N. Bizumića. Nije se ženio. Imao je brata koji je ostao u Neradinu i rođenu sestru koja se udala u Dobrince za Radojeviće. Čak ni u dobrinačkim crkvenim knjigama ne postoji, tj. iscepljen je taj venčani list. Kažu da mu je pripadao ceo londonski City i nekoliko velelpnih zgrada. Kažu da je iz Engleske u Irig dva puta stizalo pismo da se traže naslednici Nikole Bizumića, ali je oba puta vraćeno sa odgovorom da je nepoznata adresa. Ovu priču su u feljtonima, u nastavcima, objavljivale Večernje Novosti još 1958. godine.
Dušan Marković, po rečima meštana najobrazovaniji čovek u selu, priča da je posle Drugog svetskog rata u Srbiji bilo pokušaja da se bogatstvo vrati naslednicima, ali bez uspeha: „Šteta je što su ga ovde kod nas smatrali čudakom i nisu hteli da patentiraju njegov izum, a ni posle smrti nisu ozbiljno shvatili šta je on uradio. Englezi su odmah prepoznali moguću korist od njegove mašinice, što su i ostvarili. Smatram da bi u priči o njegovom izumu moglo da se ode i korak dalje, jer su na osnovu njegove mašinice za šišanje kasnije napravljeni dodaci za kombajne, kosilice koji rade na istom principu…”