"NE PROĐE DAN DA NE POMISLIM NA TOG ČOVEKA": U najtežem momentu, jedna PORODICA je Siniši (37) SPASILA ŽIVOT!

U Kliničkom centru Srbije, posle duže pauze urađena je transplantacija srca, na koju je pacijent čekao godinu dana. Prema rečima lekara oporavak se odvija dobro i pacijent bi uskoro trebalo da bude kod kuće. U Srbiji oko 2.000 ljudi čeka neki organ, konkretno na transplantaciju srca čeka 46 pacijenata.

-Bolesnik kome smo transplantirali srce bio je jedan od najtežih pacijenata, nije mogao da napusti ni intenzivnu negu, nije mogao da bude odvojen od lekova, kroz infuziju, i bilo je pitanje sata, a ne dana da li će uspeti da preživi - izjavio je prof. dr Svetozar Putnik, direktor Klinike za kardiohirurgiju UKCS za RTS.

A koliko je donorstvo važno za "Blic" govore transplantirani pacijenti, koji su srećni jer su dobili novu šansu za život. Tako je i Siniša iz Jagodine zahvaljujući jednoj nesebičnoj porodici uspeo da dobije novu šansu, a nedavno je postao otac.

-Bilo je leto i supruga i ja bili smo na moru. Sve je bilo divno i u redu, a onda odjednom nagla promena. Dobio sam temperaturu, drhtavicu.... ne znam šta mi je bilo. Javio sam se lekaru, rekao mi je da je verovatno zbog promene klime, ili iz nekog drugog razloga i u tom momentu niko nije ni mogao da nasluti šta će se dalje dešavati i koja je krajnja dijagnoza - počinje svoju ispovest za "Blic" Siniša M. (37) iz Jagodine, koje je 2017. dobio novu jetru.

Kaže nam da o svemu ovome govori prvi put, a razlog je taj što želi izraziti zahvalnost svom donoru što mu je omogućio da dobije šansu za novi život, a naročito zbog toga što je nedavno postao otac.

"Ne prođe dan da ne pomislim na tog čoveka"

- Ne prođe dan da ne pomislim na mog donora. Ne znam ko je on, ni kako se zove, ali beskrajno sam mu zahvalan što sam dobio novu jetru i novu šansu da osetim radost života. Hvala toj porodici što je u momentu tuge odlučila da nekome podari novi život. Što sam postao otac i što sam danas živ - iskren je Siniša.

Kako objašnjava, ne zna zašto je došlo do bolesti jetre, navodi da nije konzumirao alkohol osim u onim granicama normale i to ponekad, da nikada nije koristio ništa što bi moglo da izazove bolest... Ali, bolest je ipak napredovala i bila mu je neophodna transplantacija.

- Od 2015. do 2017. godine uopšte nisam mogao normalno da živim, non-stop sam bio u bolnici, a onda sam otišao na pripreme kada sam stavljen na listu za transplantaciju i verovali ili ne, za nekih 17 dana dobio sam poziv da se hitno javim. Tu je bila još jedna žena, ali jetru sam dobio ja jer je meni više odgovarala. Ponavljam, ne prođe dan da ga se ne setim, to je bio neki muškarac. Hvala njemu i hvala njegovoj porodici - priča Siniša.

Šta je moždana smrt

Bez obzira što je u pitanju plemeniti čin, ima i onih koji ne podržavaju doniranje organa. Mnogi su pak u dilemi da li neko može da se oporavi nakon što doživi moždanu smrt, ali odgovor je – nažalost, ne.

Kako lekari objašnjavaju, moždana smrt je stanje nepovratnog gubitka svih moždanih funkcija, dok drugi organi "rade" zahvaljujući aparatima. Do moždane smrti najčešće dovodi krvarenje u mozgu, infekcija, teška povreda glave ili mozga, ali i šlog.

Doktorka Nataša Petrović, anesteziolog u timu za transplantaciju jetre Urgentnog centra KCS, koja je od osnivanja deo ekipe koja spašava živote, u razgovoru za "Blic" kaže da jedna osoba može spasiti više ljudi.

- Postoje egzaktni testovi koji pokazuju da je kod nekoga nastala moždana smrt i to je nešto što je definitivno i tu povratka nema. Postoje duboke kome, ali to nisu moždane smrti i to ljudi brkaju. Mi smo izuzetno odgovorni i ozbiljni, dokumentovano je sve i zaista nema razloga da iko oko toga ima dilemu. Samo kada pogledamo šta jedan donor može da učini, ako je moguće transplantirati srce, pluća, jetru, bubrege, pankreas, creva, kosti, rožnjače... Sve je jasno koliko je važno biti human - objašnjava dr Petrović.

Ona podseća da je pre desetak godina transplatacioni program krenuo uzlaznom putanjom, da je sve bilo drugačije, ali da sada često čuju "ne".

- Pored te primarne štete koju je izazvao virus, postoji i talas sekundarnih posledica a to je i promena u ljudskim osećanjima i ponašanju. Mi se susrećemo sa situacijom da ljudi odbijaju da budu pomognu drugima, kao da su se zavukli u svoje ljušture i nemaju tu potrebu da daju da budu humani. Podsećam, mi smo u proteklih desetak godina uradili dosta po pitanju transplantacije, takođe zahvaljujući i našem članu tima, a tadašnjem ministru zdravlja doc. dr Zlatiboru Lončaru dobili sve što nam je potrebno. Imali smo i veliku medijsku kampanju i ljudi su budili svest o tome i bili su drugačiji, i išlo je potpuno uhodano i retko kada se dešavalo da ne dobijemo to "da" . A sada imamo nešto drugo, ali nadajmo se da će ljudi ponovo razmišljati u pravcu humanosti- objašnjava dr Petrović.

Kada neko doživi moždanu smrt, dodaje naša sagovornica, osoba je mrtva, takođe i zakonski. Kada se to desi, lekari pitaju za dozvolu familije i tek onda kreće procedura koju je neophodno hitno i što pre obaviti. Nikada nijedan pacijent nije transplantiran bez saglasnosti porodice.

Narod nije dovoljno informisan

Veličina humanosti doniranja organa se najjednostavnije rečeno može meriti brojem spašenih života - kaže za "Blic" Mladen Todić iz Udruženja "Zajedno za novi život".

- U vremenu kada se Srbija po broju izvršenih transplantacija nalazi među poslednjima u Evropi, a mi kao građani smo poznati kao veoma human narod, pacijenti koji čekaju transplantaciju se pitaju zašto porodice ne daju saglasnost za doniranje organa njihovih najmilijih kada im medicina više ne može pomoći...? A onda u najbližoj okolini shvatimo koliko naš narod malo zna o transplantaciji uopšte i koliko je neophodno da se u edukaciju i podizanje svesti uključe svi od države, medija, udruženja pacijenata, crkve. Zato na sve njih apelujem ovom prilikom da podrže program transplantacije u Srbiji i utiču na povećanje broja transplantacije pa samim tim i povećanje broja spašenih života - poručuje Todić.

Bonus video:

(Espreso / Blic, Ivana Anđelković)