"GOSPODE PREBOGATI, TEBI HVALA!" Slavimo Svete apostole Irodiona, Agava, Rufa i druge

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svete apostole Irodiona, Agava, Rufa i druge.

Behu svi od Sedamdesetorice apostola. Sve ih spominje apostol Pavle u svojim poslanicama. Irodion beše srodnik Pavlov. Pozdravite, piše Pavle Rimljanima, Irodiona rođaka mojega (16, 11).

Mnogo postrada Irodion od Jevreja kao episkop Neopatrski: biše ga štapovima po glavi, kamenjem ga udaraše po ustima, bodoše ga noževima. I kada ga ostaviše kao mrtva, ustade sveti Irodion i produži služiti apostolima. U Rimu je pomagao apostolu Petru, i bi posečen sa mnogim drugim hrišćanima onoga istoga dana kada i Petar raspet. Sv. Agav imađaše duh proročki.

U Delima Apostolskim pominju se dva njegova proročanstva. Prvo, prorekao je veliku glad po celom svetu, koja se i zbi u vreme ćesara Klaudija. I drugo, kada se srete u Kesariji s apostolom Pavlom, koji iđaše za Jerusalim, Agav uze pojas Pavlov i veza sebi i ruke i noge govoreći: tako veli Duh Sveti: čovjeka kojega je ovaj pojas, ovako će ga svezati u Jerusalimu Jevreji (21, 11). Sv. Ruf beše episkop u Tivi Jeladskoj. I njega spominje apostol Pavle: pozdravite Rufa izbranoga u Gospodu (Rim. 16, 13). Beše episkop u Irkaniji Azijskoj. Sv. Flegont, koji se na istom mestu spominje, beše episkop u Trakijskom gradu Maratonu. Sv. Ermija, spomenut s ostalima, beše episkop u Dalmaciji. Svi oni kao pčele Hristove raznošahu med Jevanđelja po raznim krajevima stradajući mnogo radi ljubavi Hristove. Svi se preseliše u večno carstvo Hrista ljubljenoga.

Sveti Nifont episkop Novgorodski:

Odlikovaše se velikom revnošću u zidanju i opravljanju hramova Božjih i velikom hrabrošću u protivstajanju nasilnim kneževima. Na 13 dana pred smrt javio mu se sv. Teodosije i nagovestio mu njegov skori prelaz u drugi svet. Upokojio se 1156. god.

Sveti Kelestin papa Rimski:

Veliki revnitelj vere pravoslavne. U vreme III Vaseljenskog Sabora pisao poslanicu protiv jeretika Nestorija. Upokojio se mirno 432. god.

BESEDA:

o vaskrsenju mrtvih

Ali će reći ko kako će ustati mrtvi?

i u kakvom će tijelu doći? (I Kor. 15, 35)

Apostol Pavle unapred zna prigovore, koje će neverni činiti vaskrsenju iz mrtvih, pa ih unapred i odbija. Kako će ustati mrtvi? pitaju se i danas neverni, koji ni telesnim očima ne vide čudesa vaskrsenja u prirodi a kamo li duhovnim. Bezumniče, produžuje apostol, ti što seješ, ne će oživljeti ako ne umre. Dok seme u zemlji ne umre, ne izrasta biljka, to jest nešto sasvim različito od semena. No neverni gleda očima, i ne vidi, nego se i dalje pita: kako će vaskrsnuti mrtav čovek? Kako? Onako kako je Hristos vaskrsao. On se spustio mrtav u grob, a digao živ. Vaskresenje iz smrti pokazuje i priroda; no jače od prirode pokazuje vaskrsli Gospod. Da bi nam olakšao verovati i nadati se - verovati u vaskrsenje uopšte, i nadati se našem sopstvenom vaskrsenju, On je sam vaskrsao iz groba, vaskrsnuvši pre toga Lazara Četvorodnevnoga, i sina Nainske udovice i ćerku Jairovu.

No u kakvom će telu ustati mrtvi? pitaju se neverni. U onakvom u kakvom Bog hoće. U Boga je bezbroj vrsta tela. Sva tela pak deli apostol u dve grupe: u zemaljska i u nebeska. U nebeska tela, dakle, obući će se oni koji su umrli u zemaljskim telima: netruležno zameniće truležno, besmrtno zameniće smrtno, krasno zameniće rugobno. No i u nebeskom telu čovek će poznati sebe i druge oko sebe, kao što čovek poznaje sebe i kad je obučen u prosjačke rite i kad je obučen i carsku porfiru.

Gospode prebogati, ne predaj nas večnoj truleži, no kao carske sinove obuci nas u odeću besmrtnu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

(Espreso / Regionalne.rs)