OVO SE OBAVEZNO RADI U DANIMA PRED USKRS, A MNOGI ZABORAVLJAJU: Stari običaji koji NE TREBA DA SE PRESKAČU!

Običaji za Uskrs se razlikuju od regiona do regiona, ali je simbolika uvek ista: pobeda života nad smrću.

Dok je Božić najradosniji dan u hrišćanstu jer je tada na svet došao Mesija (grčki: Hristos / Χριστός), Uskrs predstavlja samu srž hrišćanstva a to je pobeda nad smrću kroz žrtvovanje i patnju.

Veliki petak je dan tišine, ne peva se i ne igra, na crkvama ne zvone zvona. Liturgija se služi samo ako se poklapa sa praznikom Blagovesti, a na posebno ukrašen sto pored oltara izlaže se plaštanica, koja predstavlja Hristov grob. Celivanje plaštanice traje do Uskrsa, a postoji i običaj da se vernici provlače ispod stola zamišljajući želju i moleći se Bogu za ispunjenje.

U nekim krajevima se pokojnici ne sahranjuju na Veliki petak jer se veruje da bi se time „poremetila zemlja u kojoj počiva Isus”.

U četvrtak i petak uoči Uskrsa boje se jaja. Crvena boja je obavezna jer predstavlja prolivenu Isusovu krv, dok druge boje ukazuju na radost zbog pobede i stvaranja novog života. Poreklo običaja bojenja jaja ne može se tačno odrediti, pa postoji nekoliko verzija tog predanja.

Po jednoj je Marija Magdalena nakon Hristovog vaskrsenja došla u Rim i caru Tiberiju poklonila crveno jaje, pozdravljajući ga rečima „Hristos vaskrse”. Jaje, kao simbol nastanka života, bilo je korišćeno u mnogim kulturama i pre hrišćanstva.

Po svetom predanju, Isus je, prorekao svoje vaskrsnuće trećeg dana nakon smrti, a učenicima je rekao da će to znati jer će na taj dan kokoške nositi crvena jaja.

Postoji i predanje po kome je Hrist jednom prilikom uspeo da pobegne pred hajkom rimskih vojnika koji su zastali da se dive crveno obojenim jajima, koja je u korpici, pored puta držala jedna žena. Veruje se i da je u tadašnjim različitim kulturama postojao običaj darivanja šarenih jaja u znak pobede ili radosti.

Bojenje jaja smatra se važnom pripremom za obeležavanje ovog praznika, pa domaćice tome pridaju veliki značaj. Prvo obojeno jaje naziva se „čuvarkuća” i ostavlja se na posebnom mestu u kući i čuva se do sledećeg Uskrsa, jer se veruje da štiti domaćinstvo.

Praznici nakon Uskrsa vezani za vaskrsenje

Prvi ponedeljak u sedmici posle Uskrsa, naziva se i pobusani ili Vaskrs mrtvih. Tada se odlazi na groblje i preminuli preci daruju se jajima koja se za ovu priliku boje dan ranije. Četrdeset dana posle Uskrsa slavi se Spasovdan, Vaznesenje Gospodnje, dan kada se Hrist još jednom javio učenicima i naočigled njih uzneo na nebo.

Niz uskršnjih praznika završava se Duhovima, kada se slavi Silazak Svetog Duha na apostole, i ovaj praznik obeležava se pedeseti dan posle Uskrsa, piše "Krug zdravlja".

Uskrs ili Vaskrs

Razlike u korišćenju izraza Uskrs i Vaskrs dovele su i do rasprava šta je pravilno. Ako niste znali, obe varijante su ispravne, a objašnjenje za to leži u našoj istoriji jezika. Ova razlika javila se sredinom XVIII veka, kada je Srpska pravoslavna crkva dotad važeći srpskoslovenski jezik zamenila ruskoslovenskim.

Reči Vaskrs, vaskrsnuti, vaskrse pripadaju srpskoslovenskom književnom jeziku. U ruskoslovenskom bogosluženju Vaskrs i sve reči vezane za ovaj izraz izgovaraju se sa glasom O u prvom slogu – voskresenije, voskrsnuti, voskrese. S vremenom je početno V iza koga je sledio tvrdi poluglas zamenjeno sa U, pa je tako nastala reč Uskrs, koja pripada srpskom narodnom jeziku.

Bonus video:

(Espreso / Blic žena)