SUTRA JE VELIKI PETAK: Evo kako se ovaj VAŽAN DAN pravilno obeležava

Pravoslavna crkva obeležiće sutra Veliki petak, dan kada je na Golgoti raspet i umro Isus Hristos.

Isusovo stradanje na Veliki petak predstavlja uvod u Uskrs, odnosno dan kada je Isus Hrist vaskrsnuo iz mrtvih. Uskrs predstavlja dan najveće radosti kod hrišćana, a pravoslavni vernici ovogodišnji Uskrs obeležavaju u nedelju 2. maja.

Pre nego što je Hrist razapet na krst, on je u noći između Velikog četvrtka i Velikog petka bio mučen. Nakon što nije mogao da osudi Hrista, Pontije Pilat ga je predao Jevrejima, rekavši da ga ne može osuditi jer je Isus nevin. Oni su shvatili da Isusa mogu samo da muče, ali ne i da ga osude, pa su rekli Pilatu da se Isus buni protiv rimskog imperatora, jer sebe proglašava carem, a za takav greh Rimljani moraju da kazne počinioca.

Kako je to bilo uoči Pashe, najvećeg judejskog praznika, običaj je nalagao da se jedan zatvorenik pusti na slobodu. Pilat je pitao narod koga da oslobodi, Isusa Hrista ili razbojnika Varavu, koji je ubio nekoliko rimskih vojnika, izmanipulisana masa je tražila Varavu. Kada ih je Pilat upitao šta da uradi s Isusom, svetina je vikala: "Raspni ga, raspni ga".

I tu počinje put stradanja Isusovog, tako su njemu prvo na glavu stavili venac od trnja, dok je sa sobom na putu do Golgote nosio težak krst. Ulica bola je put kojim se Hrist kretao do Golgote, dok su okupljeni ljudi pljuvali i vređali. Na brdu Golgota bila su postavljena tri krsta, na krstu u sredini je razapet Hrist, a na druga dva dvojica razbojnika.

Nakon što im je Pilat to dozvolio, oni su odneli telo Isusa Hrista u grobnicu, a grob je bio uklesan u steni. Rimljani su, nakon što je Hristovo telo položeno u grobnicu i na ulazu navaljen ogroman kamen, postavili straže iz straha da hrišćani ne uzmu telo.

Vaskrs ili Uskrs?

Mnogi imaju jednu nedoumicu. Kako se pravilno kaže Uskrs, Vaskrs ili Voskres? Možemo reći da su sve tri reči ispravne! "Vaskrs" je srpskoslovenski oblik i on pripada srpskom crkvenom i književnom jeziku. "Voskresenije" je ruskoslovenski oblik. Potiče iz staroslovenskog jezika ruske redakcije i on je danas u upotrebi u srpskoj crkvi.

Pravilno je reći i "Uskrs", jer ovaj naziv pripada srpskom narodnom jeziku. Reč je o nazivu koji je nekada davno nastao prilagođavanjem onoga što je izgovoreno u crkvama.

Zašto se farbaju jaja?

Bojena jaja se pominju prvi put u 12. veku, a kod nas tek negde u 16. veku. Smatra se da je hrišćanska crkva ovaj običaj dosta kasno prihvatila.

Narod je postanak ovog običaja smestio još u vreme Hristovog vaskrsnuća. Postoji više legendi o ovome, po jednoj je na grobu Isusa Hrista nakon sahrane njegova majka, Deva Marija, izašla je i ostavila nekoliko obarenih belih jaja. Kada je u nedelju Hristos vaskrsao, jaja na grobu su odjednom pocrvenela, pa zbog toga u spomen hrišćani farbaju jaja crvenom bojom. Opet, druga legenda govori kada je Hrist vođen da ga razapnu na krst, narod je tom prilikom bacao na njega kamenje, koje se pretvaralo u crvena jaja.

Još jedna od legendi govori o Mariji koja je išla caru Tiberiju u Rim da objasni Hristovo vaskrsenje, a na poklon mu je donela korpu jaja. Car nije verovao da je Hristos vaskrsao i rekao da bi to bilo kao kada bi ova jaja u korpi promenila boju. Marija je na to rekla "Hristos vaskrse" i sva jaja su postala crvena.

Crvena boja je simbol radosti, života i vaskrsenja. Zato su jaja najčešće farbana u crveno, ali i u ostale boje. Prvo kuvano jaje se boji u crveno i ono se u kući čuva do sledećeg Vaskrsa. Zovu ga "čuvarkuća", "čuvar", "strašnik". Pripisuje mu se moć da brani ljude od bolesti i svega lošeg, čuva stoku i useve.

Bonus video:

(Espreso / Nportal)