"KONDUKTER JE IZAŠAO I VRATIO SE SA VRUĆOM POGAČOM": Ivana i Goran posetili DALEKU ZEMLJU, priča ostavlja bez REČI

Ivana i Goran su obišli Jordan, zemlju sa najneverovatnijim čudom antičkog sveta, gradom u kamenu - Petrom, koja je na listi za posetu svakog svetskog putnika, a evo kako su se oni zaljubili u ovu zemlju.

Prvo mesto koje treba obići je glavni grad Jordana, magični Aman. Za ovaj grad kažu da je najliberalniji grad u arapskom svetu sa uskusnom hranom i divnim ljudima. Putovanje u Jordan je putovanje u jedinu zemlju na bliskoistočnom području koja nema naftu!

"U Jordanu je hrana neverovatna, a mi volimo arapsku kuhinju, a pored toga je bila i dosta jeftina. Hrana nam je bila najmanja stavka. Smeštaja je bilo svakakvog, povoljnog, skupog, jeftinog, lošeg, boljeg. Promenili smo par smeštaja za nedelju dana tamo i uglavnom smo u istom malo boravili pa nam nije bio toliko bitan. Nismo bili u skupim hotelima, ali ako neko ima želju i potrebu ima tamo svega, za svačiji džep" - počinju svoju priču sa inaformacijama koje će biti od korsti vama koji planirate put Jordana.

Ono što je odlično iz Budimpešte imate letove i WizzAir-a i Ryanair-a po povoljnim cenama, a Ivana i Goran su ih početkom godine nalazili i objavljivali na sajtu za 30 evra. Skuplja stavka od leta je ulaznica u Petru koja košta od 50 evra.

"Pored hrane ljudi su ti koji su nas raspametili. Na svakom koraku su nas pozdravljali, zvali da im se pridružimo sa stolom u restoranu da jedemo sa njima i rado zastajali da popričaju" - objašnjavaju oni.

Jordan je hašemitska kraljevina, mesto ukrštanja najstarijih svetskih civilizacija, raskrsnica Bliskog Istoka, zemlja raskoši i stila, predstavlja mešavinu tradicionalnog Bliskog istoka i savremenog Zapada. Ovo putovanje vraća u prošlost, više od 2000 godina, a otkriva tajne misterioznog “ružičastog grada” Petre.

"Kada smo iz Petre išli busom u pustinju Wadi Rum, vozač je stao u neko selo, kondukter je izašao i vratio se sa vrućom pogačom, punom kesom falafela i ćasom humusa da počasti putnike koji su svi bili turisti od Amerike, preko Španije, Nemačke, Italije pa do Srbije. Kada smo stigli u selo Wadi Rum pre odlaska u pustinju vozač koji je trebao da nas vozi u kamp nas je prvo ugostio kod sebe u domu" - prisećaju se Ivana i Goran.

Njima je najbitnije na putovanjima da vide lokalni život, upoznaju ljude, njihove običaje i životni stil, a ova zemlja im je omogućila da se vrate kući punim srcem i koferom punih uspomena.

"Na kraju smo upoznali jednog gospodina od 70ak godina u Akabi. Dok smo kupovali falafel sendviče u njegovom fast foodu, javio nam se i krenuo da priča na tečnom srpskom jeziku. Ispostavilo se da je došao da studira u Beogradu, 50 godina pre našeg susreta, ali na kraju nije, pa se nakon dve godine vratio za Jordan. Od tada je u kontaktu sa drugaricama iz Srbije svake nedelje i srpski mu je na veoma naprednom nivou. Nakon što smo ga pitali da nam pozove taksi, kako bismo otišli do izraelske granice odakle smo trebali da stignemo do Eilata iz kod smo leteli nazad, on je ponudio da nas on odveze", sa setom se prisećaju.

To su vam ljudi u Jordanu, na svakom koraku je bilo tako i pored ove države Oman je Ivani i Goranu bio veoma sličan, pa čak i bolji.

(Espreso/Zena.blic)