RATOVAO ZA SRBIJU, A SADA NEMA PARE ZA LEČENJE: Na nama je da pomognemo borcu sa Kosova Zoranu, evo i kako! (FOTO)

Zoran Radisavljević, učesnik rata na Kosovu, jeste muškarac iz Kuršumlije koji je zbog različitih dijagnostifikovanih bolesti, poput dijabetesa, nastalih kao posledica rata, sprečen da sebi obezbedi materijalno prihvatljiv život.

Zoran živi u kući koju, kako kaže, samostalno koliko je moguće popravlja i čini svojim domom. Do 2021. godine u toj kući je živeo sa majkom koja je nažalost preminula. Pored bolesti - osim dijabetesa, Zoran ima hronični infarkt mozga i kataraktu oba oka. Radisavljević se suočava sa još jednim problemom.

Naime, kuća u kojoj trenutno živi sam nije u potpunosti u njegovom vlasništvu jer mu je sestra oduzela, kako navodi, sobu i kupatilo zbog ranijih nesuglasica, te je zbog te situacije Zoranu narušeno i mentalno zdravlje.

Nažalost, od poslednjeg trenutka kada smo razgovarali sa Zoranom, problemi sa fizičkim zdravljem su se pogoršali.

Lekari su mu otkrili furnijerovu gangrenu, pa je Zoran otišao na Urologiju u Prokuplju gde su mu pored navedene traume otkrivene i gangrena, infekcije i krvni ugrušci - dok mu je CPR bio skoro 500 - nastali, prema rečima lekara, a kako Radisavljević navodi, usled dijabetesa.

Zbog tadašnjeg stanja, Zoran je išao na dve operacije, prva je bila čišćenje nastalog gnoja, a potom i operacija skidanja mrtvog tkiva.

Međutim, kako se deo tkiva samostalno regeneriše, a deo je potreban da se hirurškim putem odstrani, Zoranu sledi plastična operacija zamene tkiva koja će verovatno biti izvedena na privatnoj klinici i koja će samim tim koštati mnogo više nego što Radisavljević može da priušti, a samim tim i postoperativni tok i dalje lečenje.

Zorana su tokom boravka u bolnici posetili otac Igor iz Kosovske Mitrovice i njegov duhovnik otac Hrizostom.

Svi koji su u mogućnosti da pomognu Zoranu Radisavljeviću mogu to da urade putem PostNet-a navodeći njegovo ime i broj telefona 061 20 20 712 ili putem računa:

Devizni račun: RS35205903103133518981

Dinarski račun: 205-9001031582309-48

Svaka pomoć će Zoranu značiti da može da dalje lečenje i postoperativni tok, kao i ranije bolesti.

Zoranovo učešće u ratu na Kosovu

"Dobio sam poziv za rat dva dana posle pocetka bombardovanja. Odmah sam obukao uniformu, pozdravio se sa majkom sa nekom slutnjom da se više nikada nećemo videti. Ali gospod Bog je hteo drugacije i ponovo me vratio kući i mojoj staroj majci", ispričao je Zoran.

Rat sam po sebi ne donosi ništa lepo već samo strahotu i užas. U ratu uglavnom učestvuju radnici i seljaci. Rekao je da je bilo teško, spavali su pod vedrim nebom, sem ako nekad ne bi naleteti na neku staru praznu kuću.

"O samim borbama ne bih da pricam ali bih izdvojio jedan događaj koji moze da se nazove čudom. Bio.je 3. maj 1999. god dan sv. Vladike Nikolaja. Velimirovića. Tog jutra oko 9 casova ujutru pala je jedna avionska bomba ispred kamiona moje jedinice. Odmah posle nje pala je druga iza kamiona. Promašaj ili namera za upozorenje ko to zna. Bacili smo se u zaklon a geleri su prozujali preko i između nas. Prošlo je neko vreme pošto smo procenili da vise neće nastavljati, ustali smo, a ja sam predložio komandiru da se izmestimo odatle on to nije prihvatio " , dodao je on.

Došlo im je vreme ručka. Uglavnom su svaki dan jeli samo jaja sa obližnje napuštene farme kokošaka, jer vec u to vreme počel slabija hrana i sve ređe su im donosili. Oko 14h pocelo je urlanje aviona od po desetak u formaciji. Krenuli su da ih zasipaju bombama.

"Naša jedinica je brojala 100 ljudi a prostor gde smo se nalazili bio je za bombardovanje veoma mali a za nalažeje zaklona skoro i da nije postojao. Bombardovaje je trajalo punih 12 sati bez pauze...puni avioni su istresali bombe i vraćali se iz istog pravca prazni a dolazili su drugi puni i takav postupak je toliko trajao. Izbacivali su obicne projektile, onda bombe od 2 tone, pa napal bombe. Posle 12 sati usledila je tišina, odlučili smo da trčimo prema nekom putu, a onda smo ostali ukopani " , kazao je Zoran.

Duž puta su videli neaktivirane kasetne bombe. One jedino eksplodiraju na toplotu ljudskog tela. Dalje tim putem nisu smeli, pa su se vratili i pokušali da zaobiđu bombe u širikom luku. Uspeli su u tome.

"Nas desetak smo odlučili da krenemo u tom momentu, ali smo ponovo čuli avione koji su velikom brinom leteli prema nama. Pomislio sam da je sada stvarno kraj. Bacio sam pušku i opremu pored sebe isto su učinili i ostali.Avioni su počeli da ispaljuju projektile i činilo se da ti projektili idu pravo na nas,ali hvala dragom Bogu i sv. Vladiki Nikolaju Velimiroviću bombe su ponovo padale na brdo na kom smo bili " , rekao je on.

Posle tih projektila usledili su mir i tišina. Oni su potražili zaklon za svaki slučaj. Odlučili su da potraže ostale članove, svoju braću saborce. Zoran je bio ubeđen da je pola njih poginulo. Nisu imali ni pojma koliko je eskploziva bačeno po njima. Geleri su im prlolazili kroz uši. Sutradan su uspeli svi da se okupe.

"Pitao sam jednog od naših, koliko nas je poginulo. On mi je odgovorio da nije nijedan. Niko nije bio ni ranjen niti ogreban. Setite se šta sam rekao na početku. To je bio 3. maj dan svetg vladike Nikolaja Velimirovića. Kada se rat završio vratio sam se kući i hvala gospodu Bogu ćesto pričam sa majkom o svemu. Za vreme rata ona je bila sam kod kuće. Jednom mi je rekla kada sam je pitao, majko jesi li se mnogo plašila? Pogledala me je i rekla, ne sine nije mi padao na pamet strah, nisam imala kad da brinem za sebe jer sa brinula za tebe. Kad ih cujem da lete prema kosovu samo jedna misao je u glavi, da li su krenuli na tebe sine? Neko vreme smo bili opušteni, a onda je usledio haos " , objasnio je Zoran.

Usled učešća u ratu, pojavile su se i bolesti. Kako sistemski nije omogućeno lečenje i briga za one koji su morali da se bore za državu, ostalo je na građanima Srbije da jedni drugima budu podrška i pomoć.

PONAVLJAMO:

Putem PostNet-a navodeći Zoranovo ime i broj telefona 061 20 20 712 možete uplatiti pomoć.

Devizni račun: RS35205903103133518981

Dinarski račun: 205-9001031582309-48

Bonus video:

(Espreso)