"OSIM PLUĆA IDE I NA MOZAK, OČI, KOSTI": Dr Plavšić otkrila koliko ljudi u Srbiji UMIRE od 1 OPAKE BOLESTI

Iako se verovalo da će ova bolest biti iskorenjena u 21. veku, i danas i dalje odnosi milione života širom sveta. Mada spada u zemlju sa niskom stopom obolevanja od tuberkuloze, u Srbiji je i dalje ima nekoliko stotina slučajeva godišnje. A po običaju javlja se u tzv. klasterima, to su neka sela i porodice, što je bio slučaj i nedavno u okolini Novog Pazara, gde je bilo i zaražene dece. Mogu da obole svi, ne samo siromašni.

Prim. dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti na Svetski dan borbe protiv tuberkuloze za Kurir govori o ovoj bolesti, čija je internacionalna skraćenica TB.

- Tuberkuloza nije nasledna, ali se zaraza najpre širi među članovima porodice jer su izloženi velikoj količini bacila u dugom periodu. Tako već decenijama znamo za neka sela u kojima postoje tzv. klasteri, tj. porodice u kojima je uvek jedan ili više članova bolestan. I pored intenzivnih napora sanitarne inspekcije, patronažnih službi..., neki ljudi odbijaju lečenje ili se ne leče dovoljno dugo i pravilno i tako ugrožavaju svoj život i zdravlje i živote članova porodice - objašnjava dr Plavšić.

Ipak, zaraza ne znači i bolest - samo kod 10% onih koji se inficiraju razvija se i bolest - aktivna tuberkuloza. Da li će do zaražavanja i obolevanja doći zavisi od samog uzročnika (njegove zaraznosti), ali i od otpornosti organizma koji dolazi u kontakt s bacilom.

IMUNITET SLABI NAKON DESETAK GODINA

U Srbiji je obavezna vakcinacija BCG vakcinom (be-se-že) na rođenju, a najkasnije do navršene prve godine života.

- To je najčešće korišćena vakcina u svetu sa više od 90% vakcinisane dece. Sastoji se od živih, oslabljenih bacila mikobakterije bovis. Prima se u porodilištu u podlakticu leve ruke. Ukoliko se, iz bilo kog razloga prima kasnije, daje se u levu nadlakticu, gde se kasnije formira karakterističan ožiljak koji je dokaz da je osoba vakcinisana protiv tuberkuloze. Pruža efikasnu zaštitu od diseminovanih bolesti u detinjstvu (milijarna tuberkuloza, tuberkulozni meningitis itd). Imunitet koji daje slabi nakon desetak godina - objašnava dr Plavšić i dodaje da je izuzetno bezbedna i da se vrlo retko javljaju nus pojave u vidu tzv. besežitisa - lokalno zapaljenje na mestu uboda i retko može da zahvati okolne limfne žlezde pazuha, podvilične jame i supraklavikularne žlezde.

- Srbija spada u zemlju sa niskom stopom obolevanja od tuberkuloze - manje od 5 na 100.000 stanovnika. U 2020. prijavljeno je 314 slučajeva, a u 2021. 259 osoba, od čega 88 u Beogradu. Smrtnost je prethodnih nekoliko godina oko devet osoba godišnje i to najčešće kod pacijenata koji imaju pridružene bolesti ili koji se ne leče redovno, uprkos primeni svih zakonski preduzetih mera - ističe dr Plavšić i dodaje da je preporuka da se kod svih koji kašlju duže od tri nedelje uradi rendgenski snimak pluća, a za definitivnu dijagnozu TB neophodan je pregled sputuma (ispljuvka) na acidorezistentne bacile, a ako se ni time ne dokaže obolenje radi se bronhoskopija (uzimanje isečka s obolelog mesta).

Tuberkuloza je i dalje prisutna, navodi dr Plavšić, najvećim delom zato što se vrlo često nadovezuje na HIV infekciju, ali i zbog pojave multirezistentne tuberkuloze.

- Bolest je uglavnom lokalizovana u plućima, ali može zahvatiti i druge organe i tada je reč o vanplućnoj tuberkulozi koja najčeće zahvata plućnu maramicu, limnfne žlezde, kožu, mozak, moždane opne, bubrege, creva, oči, kosti... Posebno težak oblik bolesti je milijarna tuberkuloza. Tada se bakterije šire krvotokom iz pluća i zahvataju i druge organe - smrtnost je oko 30%, čak i kada se leči. Smrtonosni oblik posebno kod nevakcinisane dečje populacije je i tuberkulozni meningitis. Nije iskorenjena ni koštano-zglobna tuberkuloza - objašnjava dr Plavšić.

Svi pacijenti sa tuberkulozom u Srbiji , naglašava dr Plavšić, imaju pristup sistemu DOTS - direktno opservirani tretman.

- To je svetski priznat sistem kao najbolji za lečenje tuberkuloze i rezistentne tuberkuloze. Podrazumeva da se svaka doza lekova uzima pod nadzorom medicinske sestre, o čemu ona vodi evidenciju. Lečenje se sprovodi po tzv. direktnom kratkotrajnom režimu i traje šest meseci, pod uslovom da je reč o prvom razbolevanju, odnosno devet meseci ako se bolest javila drugi ili treći put. Novooboleli se leče kombinacijom četiri antituberkulotika prvog reda i to prva dva meseca u bolnici, a zatim još četiri meseca, sa dva osnovna leka protiv tuberkuloze kući - objašnava dr Plavšić i dodaje da su rezervni lekovi protiv TB, antituberkulostatici II reda su poslednja šansa za izlečenje hronične i multirezistentne TB (MDR TB).

Ova bolest je danas izlečiva ako se leči dovoljno dugo uz odgovarajuću kombinaciju lekova i strogu disciplinovanost pacijenta.

- Svi lekovi za tuberkulozu su kod nas dostupni, dobijaju se u bolnici, a tokom ambulantnog lečenja besplatno, na recept u određenim apotekama. Zbog relativno malog broja pacijenata koji boluju od tuberkuloze, naročito od kad je počela kovid epidemija, praktikuje se da se dijagnostika obavi u matičnoj ustanovi, a zatim se pacijenti šalju u Specijalnu bolnicu za lečenje plućnih bolesti Ozren, gde se dalje sprovodi njihovo bolničko lečenje. Ukoliko se bolest otkrije na vreme i ako se pacijent leči redovno i disciplinovano, moguće je potpuno izlečenje bez posledica, ili sa ožiljcima koji ne remete plućnu funkciju - navodi dr Plavšić i dodaje da se deca leče u KBC "Dr Dragiša Mišović" u Beogradu.

TUBERKULOZA

- 10.000.000 ljudi godišnje oboli

- 1.000.000 dece oboli

- 1.500.000 ljudi umre godišnje

- vodeći uzrok smrti među svim infektivnim bolestima izazvanim bakterijama

- deveti uzrok smrti po učestalosti u svetu, češća i od HIV/AIDS

- SZO proglasila TB za "globalnu svetsku opasnost"

- 2006. napravljen Globalni plan za zaustavljanje tuberkuloze kako bi se ona suzbila i iskorenila

- izaziva je bakterija Mycobacterium tuberculosis

- 95% novootkrivenih slučajeva i 99% smrtnih ishoda u nerazvijenim i zemljama u razvoju

- najviše obolelih je u Africi gde je često udružena sa HIV infekcijom, pa u u jugoistočnoj Aziji i zapadnom Pacifiku

- znatno manji broj obolelih je u Americi, a još manji u Evropi (oko 2,3% ukupno obolelih). Najviše obolelih i preminulih je u Rumuniji i nekim bivšim zemljama SSSR

- retko javlja u Kanadi, SAD, Ujedinjenom Kraljevstvu, pa se BCG vakcina primenjuje samo kod posebno rizičnih grupa

SIMPTOMI

- malaksalost

- gubitak apetita

- mršavljenje

- pojačano noćno znojenje

- povišena temperatura

- suv i uporan kašalj

- ređe iskašljavanje sluzi, gnoja ili krvi

- otežano disanje kod uznapredovale bolesti

- bolovi u grudima ako je zahvaćena plućna maramica

- ako su zahvaćeni drugi organi, tegobe vezane za njih

FAKTORI RIZIKA

- bilo koja imunokompromitujuća stanja

- neuhranjenost

- pušenje

- zloupotreba alkohola i/ili narkotika

- HIV infekcija

- najčešće obolevaju socijalno ugrožene kategorije stanovništva, zatvorenici i oni koje žive u zajednici sa obolelim

ISTORIJAT

Tuberkuloza se, navodi dr Plavšić, smatra najstarijom bolešću čovečanstva jer su njeni tragovi pronađeni i na egipatskim mumijama, a stari naziv bolesti - Ftiza potiče još od Hipokrata iz 460 godine p.n.e. Od 1650. do 1900. ova bolest je bila uzrok smrti svake pete osobe u Evropi. Izazivača tuberkuloze je 24. marta 1882. otkrio nemački lekar i mikrobiolog Robert Koh pa se zato ovaj bacil naziva još i Kohov bacil. Koh je je 1905. dobio Nobelovu nagradu za to otkriće, a SZO je 24. mart proglasila za Svetski dan borbe protiv tuberkuloze.

Prve uspešne vakcine napravili su francuski naučnici Albert Calmette i Camille Guerin 1921. i po akronimima njihovih imena vakcina naziva se BCG. I danas se daje u većini zemalja sveta i najbolja je protiv tuberkuloze. Američki naučnik Njaksman je 1943. otkrio Streptomycin, a za to je 1952. dobio Nobelovu nagradu.

Ukoliko se ne leči redovno, bolest napreduje, lečenje je neuspešno i vodi do stvaranja rezistencije.

- To znači da pacijenti postaju zaraženi rezistentnim bacilima koji ne reaguju na terapiju osnovnim lekovima, što dovodi do toga da ostaju zarazni dugo, nekada doživotno jer se infekcija sve više širi i na kraju dovodi do smrtnog ishoda. Lečenje pacijenata sa multirezistentnom tuberkulozom je izuzetno teško, dugo, komplikovan, jako supo i zahteva posebnu edukaciju lekara i zdravstvenog osoblja - ističe dr Plavšić.

(Espreso / Kurir.rs)