Tri bitke koje su uticale na sudbinu Srbije u Prvom svetskom ratu

Prvi svetski rat zauzima posebno mesto u istoriji Srbije. Tokom njega dogodile su se mnoge stvari, a Srbija je prošla put od očaja do vaskrsenja. U moru događaja, izdvajaju se 3 koja su veoma uticala na moral i samopouzdanje vojske, a takođe i na sam tok rata, piše Moja Praktika.

Kolubarska bitka

Počela je 16.11.1914 godine, a vodila se na frontu širokom čak 200 kilometara. Trajala je mesec dana i ušla u anale vojne strategije i umeće ratovanja. Kolubarska bitka za Srbiju je bila sve ili ništa. Živojn Mišić nalazi se na čelu srpske vojske koja potpuno razbila Petu i Šestu austrougarsku armiju, predvođene od strane Oskara Poćoreka.

Pošto je Austrougarska uspela da osvoji Užice, Valjevo, Šabac i Beograd, spremala se da objavi pobedu. Srpska vojska hodala je po rubu propasti, jer je ostala bez vode i hrane, a ujedno je bila i brojačno slabija. Na ruku su joj išli putevi i nepristupačan teren koji je usporio neprijateljsku vojsku. To joj je dalo vremena da se pregrupiše i odmori.

Srpskoj vojski pristupili su đaci i studenti, koji su prekinuli svoje školovanje kako bi branili otadžbinu. Pošto su vojnici videli da deca odlaze na front, smogli su snage i po naredbi Živojna Mišića izveli kontra-udar koji je doneo pobedu Srbiji i proslavio je širom sveta. Tadašnji školarci koji su dali život za zemlju, poznati su kao 1300 kaplara.

Posmrtni ostaci junaka sa Kolubare počivaju u crkvi Svetog Dimitrija.

Mojkovačka bitka

Iako ovu bitku nije vodila Srbija, ona je i te kako uticala na potonje događaje. Bitka je vođena između Kraljevine Crne Gore i Austrougarske. Glavni cilj Austrougarske bio je da preseče povlačenje srpske vojske preko Albanije, poznato kao Albanska golgota.

Početkom 1916. godine, tačnije od 6. do 7. januara odigrala se Mojkovačka bitka. Istinski primer žrtvovanja koje je ušlo u anale. Crna Gora tada se junački suprostavila nadmoćnom neprijatelju i time sprečila Austrougarsku da potpuno uništi srpsku vojsku. Kakvi su tada bili odnosi između Crne Gore i Srbije, najbolje se oslikava u izjavi kralja Nikole po objavi rata:

“Crnogorci! Krv se već lije na Dunavu, Savi i Drini; lije se na granicama naše moćne zaštitnice Rusije i njene saveznice Francuske, pa sad – ko je junak, na oružje, ko je junak nek sledi koracima dva stara srpska kralja: da ginemo i krv prolivamo za jedinstvo i slobodu zlatnu. Na našoj su strani Bog i pravda. Mi smo hteli mir, nametnut nam je rat. Primite ga kao i uvek, primite ga srpski i junački, a blagoslov vašeg starog kralja pratiće vas u svim našim podvizima… Živeli, moji mili Crnogorci! Živelo naše milo Srpstvo!”

Značaj Mojkovačke bitke najbolje se vidi u rečima vladike Nikolaja: “Da nije bilo smrti na Mojkovcu, ne bi bilo ni vaskrsa na Kajmakčalanu.”

Bitka na Kajmakčalanu

Nema mnogo primera u svetu da se neka bitka vodila u takvim uslovima kao na Kajmakčalnu. Na nadmorskoj visini od 2525 metara, srpska vojska sukobila se sa Bugarskom. Bitka je trajala 18 dana, od 12. do 30. septembra 1916. godine.

Ovo je ujedno bila i prva pobeda Srbije u Prvom svetskom ratu, posle Cerske i Kolubarske bitke. Imala je neverovatan uticaj na moral vojske i smatrala se ključnom za povratak u zemlju i njeno oslobađanje. Zato se danas Kajmakčalan naziva i Kapija slobode.

Iako je pretrpela ogromne gubitke, srpska vojska nije odustajala. Pošto su protivnik pobedili i naterali ga na povlačenje, tada su neprijatelji shvatili da će Solunski front imati veoma važnu ulogu za sam tok rata, što se kasnije i obistinilo njegovim probojem.

Veliki prijatelj Srbije, Arčibald Rajs, tražio je da posle njegove smrti, urna sa njegovim srcem odnese na Kajmakčalan. Ovaj podvig na njega je imao ogroman uticaj, a na samoj urni pisalo je sledeće:

“Ovde u ovoj urni, na vrhu Kajmakčalana Zlatno srce spava, Prijatelj Srba iz najtežih dana, Junak Pravde, Istine i Prava, Švajcarca Rajsa, kom` nek je slava.”

(Espreso / Promo)