ANJA JE SA TROJE DECE IZ RUSIJE DOŠLA U SRBIJU I UDALA SE ZA GORANA: Žive na SELU, a od 1 STVARI nikako NE BEŽI

Posle udaje za prvog muža Milana, sa kojim ima troje dece, Ivana (15), Dariju (13) i Tianu (10), prvi put je došla u Srbiju 2013, kod njegovih u Veliko Polje. Tu i danas živi, sa drugim mužem Goranom (42), sa kojim je dobila četvrto dete, ćerku Petru (3). Bori se i ne odustaje.

Anja je rođena Moskovljanka i diplomirana pravnica. Zajedno sa svojom porodicom Anja Popović živi u Velikom Polju, u okolini Uba, ali slobodno bi se moglo reći da im je drugi dom u obližnjem selu Brgule. Tu, usred šuma, njiva i livada, stoji veliko oronulo zdanje porodične kuće koja je sagrađena 1895, a koju su gradili preci Popovića, sveštenici, bogata familija.

Oko kuće je veliko imanje s kog decenijama stiže sveže povrće na Bajlonijevu pijacu, koje je prodavala Anjina svekrva Cena. Anja ju je zamenila tokom pandemije, i njen suprug Goran se prihvatio poljoprivrede, iako je vrstan električar, i tako je počela veća proizvodnja.

– U krugu od 10 kilometara organizovali smo da zajedno sa mojom svekrvom, strinom Danicom i tetkom Snežanom gajimo sve što prodajemo i čime hranimo piliće, koke, ovce, koze, krave i svinje. Nema hemije, jer nam ne treba. Cena štapom tera štetočine. Sami gajimo sve čime se hranimo mi, ali i životinje i živina, a koke još trče po ovoj šumici i nađu ono što im treba. Jedna svekrvina stara mušterija me je nasmejala kada je videla crvića u paprici i rekla: „Pa gde si ti, druže, sto godina se nismo videli, dođi da te poljubim“ – ispričala nam je Anja (43).

Popovići imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo, pa ne brinu kada na Fejsbuk grupi „Mali proizvođači hrane“ nude ono što rade. Taj način prodaje se razvio tokom pandemije, pa je i oko dostave mnogo posla. Sad imaju i sajt, osnovaće i porodičnu zadrugu da nastave da šire ovo što sad rade, pa će ljudima stizati samo „domaće od Popovića“.

– Počeli smo sa pilićima i kokama nosiljama. Trebalo je nabaviti čerupaljku, kazan, kadu, frižidere, led za transport, ali nije nam žao. Svi radimo, pa i deca kad zatreba. Da nam bude bolje i da iskoristimo šest hektara zemlje i one koju uzimamo u arendu. Od ovakve poljoprivrede se niko nije obogatio, ali je priliv stalan. Nekad manji, nekad veći. Nema za luksuziranje, ali ima za dobar, pošten život – priča ova temperamentna žena.

(Espreso / Žena Blic, Branka Gajić)