ZNATE LI ŠTA ZNAČE REČI RDAR, UZE I HUD? Odavno ne KORISTIMO te STARE SRPSKE REČI, a imaju jaku SIMBOLIKU

U savremenom srpskom jeziku koristimo reči koje su ostaci nekadašnjih starih glagola, imenica ili prideva, te se samo u njihovom korenu može naslutiti značenje. Ovo su samo neke od reči koje su koristili naši preci, a poneke su prisutne danas samo u poeziji i arhaičnim izrazima.

Reč "drag" i potpuno drugo značenje

Danas ovaj pridev ima potpuno drugo značenje, ali se nekada koristio za označavanje nečega što je skupoceno. Kao dokaz ostale su izvedene reči od ovog prastarog prideva - dragulj i dragocenost.

Ruho u novom ruhu

Imenica "ruho" veoma je arhaična i gotovo se ne koristi u savremenom govoru u značenju "odela", ali je vrlo vidljiva u glagolu "prerušiti se", što doslovno znači promeniti ruho, odeću.

Srditi se i zarđati

Mnogi ne znaju da se reč "rdar" koristila da označi crvenu boju, a kako je s vremenom i ova reč pala u zaborav, ipak je ostala u korenu reči "srditi se", jer čovek kada je ljut postane crven u licu, kao i u glagolu "ruditi" (kada kažemo da se rudi rana zora). Takođe, reči "rđa" i "zarđati" čuvaju ovu staru reč i njeno značenje.

Takođe, pridev "rus" u pradavnom vremenu značio je "crven", "rumen", a kao takav javljao se u narodnim pesmama uz imenicu "kose".

Rđa - koren reči

Pretati, uze, hud i dubrava

Još jedan zaboravljeni glagol "pretati" značio je pokrivati žar na ognjištu pepelom, a tragovi ove reči ostali su u pridevu "spretan", jer za ovakav rad sa vatrom je potrebna izvesna veština.

Reč "uze" označavala je zatvor, a iz iste porodice su i reči "uzao" (čvor) i "uže". Tako u reči "sužanj", koja označava podanika, poslušnika, vidimo tragove ove prastare reči.

U narodnoj pesmi "Kosovka devojka" ona na kraju izgovara reči: "Jao, jadna, hude li sam sreće", a pridev "hud" znači rđav, loš, te se ponekad može čuti i arhaični izraz "huda sreća". Ova gotovo zaboravljena reč ostala je utkana u glagol "kuditi" koji se koristi da označi klevetanje i grdnju.

Reč "dubrava" značila je nekada mnoštvo posađenih dubova (hrastova, listopadnog drveća), a kasnije je to bio naziv za bilo kakvu šumu. Zanimljivo je i da je grad Dubrovnik dobio naziv po ovoj reči.

(Espreso / 24sedam)