"JEDVA SAM SAM SE POPELA NA TREĆI SPRAT": Srpkinja detaljno opisala SIMPTOME, ove tegobe NE ZANEMARUJTE!

Infarkt miokarda iako nekada rezervisan za stariju populaciju, već godinama unazad javlja se i kod mlađih ljudi i to ispod 45 godina. Granica se vremenom pomera kada su i kardiovaskularna oboljenja u pitanju. Stručnjaci apeluju da je važno prepoznati simptome i na vreme se javiti lekaru i to najbolje u okviru jednog sata od pojave tegoba.

Jedna korisnica društvenih mreža detaljno je opisala kako su izgledali njeni simptomi i kako je na vreme uspela da stigne do lekara.

Hipertenzija, cigarete, stres, sve to može uticati na pogoršanje opšteg zdravstvenog stanja, a naročito kada je srce u pitanju. Naime, kako objašnjava korisnica Tvitera, ona je infarkt doživela nakon povratka sa odmora.

- Otišla sam do marketa i pešaka se vraćala na treći sprat. Kažem ćerki, "jedva sam uz stepenice došla", ne sluteći da mi je to pokazalo da imam infarkt. Zatim, odlazim da prostrem veš i primetim kako se džemper pomera u predelu grudnog koša i kako me boli. Počinjem da gubim dah. Zovem ćerku i tražim čašu vode dok se bol širi i ka levoj ruci - objašnjava ona.

Kako su odmah alarmirali hitnu pomoć koja je došla za 10 minuta, ona je tokom transprta bila najpre u budnom stanju, čak je i telefonom razgovarala, da bi se na kraju probudila na prijemnom odeljenju. S obzirom da je stigla na vreme, ona je izbegla fatalne posledice i uspešno se oporavila nakon hiruškog zahvata.

- Uvek osluškujte svoje telo, ono vam uvek nešto šapuće - poručila je žena.

Kako to izgleda u praksi, tačnu i preciznu sliku za objašnjava doc. dr Tomislav Kostić direktor Klinike za kardiovaskularne bolesti u UKC Niš.

-Ono što se, nažalost, dešava u poslednjih nekoliko godina je da se ta granica pomera prema mlađoj populaciji. Tako je 80-ih godina akutni infarkt miokarda bio rezervisan za stariju populaciju, ta granica se od tada pomerila i počinje da dominira kod mlađih pacijenata. Imali smo primer pacijenta koji je imao 20 i nešto godina, kada je doživeo infarkt miokarda. Dakle, pravila nema, mogu biti svi na udaru - objašnjava dr Kostić.

Kako dodaje, mi spadamo u grupu zemalja sa veoma visokim rizikom za kardiovaskularne bolesti, tako da sve to i ne iznenađuje ali i upozorava da moramo menjati navike.

Važno je javiti se u roku od jednog sata

Bez obzira na godine ili intenzitet bola važno je biti svestan rizika i potencijalne opasnosti, pa je važno javiti se lekaru na vreme. „Zlatni sat“ je veoma važan u kardiologiji. Simptomi su bol u predelu grudnog koša, širenje bola kroz levu ruku, gubljenje daha...

-Važno je javiti se unutar jednog sata od pojave simptoma, to je takozvani „zlatni sat“, jer što je vreme kraće do trenutka otvaranja srčane arterije to je i stradanje srčanog mišića manje. Takođe, bitno je naglasiti da i ne treba ni previše panike unositi, bitno je reći da nije svaki bol u grudima infarkt, zato što nije svaki bol u grudima srčanog porekla jer i postoji više uzroka bola koji su beznačajni. Dakle, bol koji traje duže od 30 minuta, bol koji ima jak intenzitet, koji se širi, kod pacijenata koji su rizična grupa, koji imaju genetsku predispoziciju, gojazni, pušači, oni bi trebalo da obrate posebnu pažnju i jave se na vreme, kaže dr Kostić.

Ono što takođe treba znati je da je osnova svih bolesti genetska predispozicija koja je takva kakve jeste, i to je ono što se ne može promeniti. S druge strane, tu je i način života, način ishrane.

Kako lekar objašnjava, infarkt miokarda se uglavnom može javiti kod osoba sa povišenim krvnim pritiskom, kod onih koji imaju masnoću u krvi, kod osoba sa dijabetesom, ali da se kontrolom i pažljivim pristupom mogu sprečiti komplikacije pa i sam taj „kardiološki događaj“.

- Redovni pregledi, bez preskakanja terapije, pratiti simptome, izbeći sve moguće štetne uticaje koje mogu dodatno napraviti problem, to su saveti koji se mogu primeniti. Mi ćemo u Nišu ovog meseca održati tradicionalni kongres Cardionaissus, od 16.do 19. marta, kada će kako domaći tako i stručnjaci iz regiona govoriti o karidovaskularnim bolestima. Ovo je tema o kojoj moramo svi što više govoriti - zamljučuje dr Kostić.

Bonus video:

(Espreso / Blic)