SLAVIMO PREPODOBNU MUČENICU EVDOKIJU: Od razvratnice postala predana HRIŠĆANKA, danas obavezno izgovorite ove REČI

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju prepodobnu mučenicu Evdokiju. Ona e živela u Iliopolju, Feničanskom gradu, za vreme vladavine cara Trajana.

Bila je velika razvratnica, a potom pokajnica, isposnica i najzad mučenica. Razvratom je stekla ogromno bogatstvo. Preokret u njenom životu napravio je, Promislom Božjim, jedan stari monah German. Došavši poslom u grad, on je odseo kod jednog hrišćanina, čija se kuća dodirivala sa kućom Evdokije. Кada je on noću počeo po običaju monaškom da čita Psaltir i neku knjigu o Strašnome Sudu, Evdokija ga je čula odslušala do kraja. Nakon toga je obuzeo strah i užas, pa je ostala budna sve do svanuća. Čim je svanulo, ona je poslala sluge da pozovu monaha da dođe kod nje.

German dođe, i među njima je otpočeo dug razgovor o onome što je starac monah prošle noći čitao, i o veri i spasenju. Evdokija je nakon razgovora zamolila mesnog episkopa da je krsti, a posle krštenja predala je svoje imanje crkvi. Namenila je svoj novac siromašnima, otpustila sluge i robove i povukla se u ženski manastir.

Odlučno se posvetila monaškom životu, poslušanju, trpljenju, bdenju, molitvi i postu, a posle posle trinaest meseci izabrana je za igumaniju. Proživela je u manastiru 56 godina, a Bog joj je dao blagodat da je mogla i mrtve da vaskrsava.

Кada je počeo progon hrišćana od kneza Vikentija, sveta Evdokija je posečena mačem.

Tropar koji je napisan za prepodobnu mučenicu Evdokiju:

Istinskom duhovnošću svezala si svoju dušu za ljubav Božiju, a propadljivost, krasotu i prolazne lepote zaboravom si pretekla, kao učenica Hristova. Prvo si postom strasti umirila, zatim si stradanjem đavola posramila. Zato te je Hristos duplog venca udostojio, slavna Evdokijo, sveta mučenice: Moli Hrista Boga da spase duše naše.

Molitva svetoj prepodobnomučenici Evdokiji:

Tebi Bogom izabranoj od roda samarjanskoga i pozvanoj iz bezdana pogibelji u ogradu Svete Crkve Njegove, na svečanost prvorođenih, čija su imena zapisana na Nebesima, prepodobnomučenice Evdokija, uznosimo pohvalni pesmopoj, jer mnogo može molitva pravednice pred milosrđem Svevišnjega, pa i od svake nevolje da spase one koji ti kliču:

Raduj se, mučenice Evdokija, molitvenice za spasenje duša naših! Angelski činovi i duše pravednika na Nebesima raduju se radošću velikom zbog jednoga grešnika koji se kaje – po istinitoj reči Gospodnjoj. I mi, zemnorodni, gledajući kako si i ti iz dubine bezakonja na put spasenja natprirodno izvedena Evdokija predivna, radujemo se, i Gospodu blagodareći, pohvalno ti kličemo: Raduj se, jer Bog čudo milosrđa Svoga kroz tebe objavi!

Raduj se, iz tame grehovne na divnu svetlost Jevanđelja pozvana!

Raduj se, jer si iz kala slasti velijarovih rajske sladosti dostigla! Raduj se, jer se moliš za naše obraćenje od zlih dela! Raduj se, mučenice Evdokija, molitvenice za spasenje duša naših!

(Espreso/24sedam)