POČELA JE KRSTOPOKLONA NEDELJA: Ovo su najveća ISKUŠENJA treće nedelje Vaskršnjeg posta!

Treća nedelja je sredina Velikog posta, kada nastaje blagi psihički i fizički umor.

Toga se dana na velikom bdeniju, posle velikog slavoslovlja, u svečanoj litiji iznosi Krst na sredinu hrama - gde ostaje preko cele sedmice. Posle službe je prsdviđen poseban obred poklonjenja Časnom krstu. Važno je da se napomene da tema Krsta, koja dominira u himnografiji te nedelje, nije stradanje, nego pobeda i radost. Štaviše irmosi nedeljnog kanona su uzeti iz pashalne službe - „Dan vaskrsenja" - a kanon je parafraziran uskršnji kanon.

Značenje svega ovoga je jasno.

Nalazimo se u sredini posta

S jedne strane fizički i psihički napor, ako je ozbiljan i dosledan, počinje da se oseća. Teret postaje sve teži, a naš zamor sve očigledniji. Potrebna nam je pomoć i podrška. S druge strane, pošto smo izdržali ovaj umor i popeli se do vrhunca planine, počinjemo da sagledavamo kraj našeg putovanja, i zrake Vaskrsa koji postaju sve svetliji.

Veliki post je naše samoraspinjanje, naš doživljaj, ma koliko ograničen. Hristovu zapovest koju smo slušali u nedeljnom Evanđelju: „Koji hoće da ide za mnom, neka se odreče sebe, uzme krst svoj i pođe za mnom". Ali mi ne možemo da uzmemo svoj krst i sledimo za Hristom ukoliko nemamo Njegov Krst, koji je On uzeo da bi nas spasao.

Ove nedelje, a to je treća nedelja Velikog posta, proslavljamo Časni i Životvorni Krst, iz sledećih razloga: pošto mi za vreme četrdesetodnevnog posta, na izvestan način sami ssbe razapinjemo ... i postajemo zajedljivi, malodušni i slabi, prikazuje nam se Životvorni Krst radi osveženja i samopouzdanja, radi ssćanja na stradanje našeg Gospoda i radi utehe... Mi ličimo na one koji idu dugačkom i mukotrpnom stazom, umore se, vide lisnato drvo, sednu u hladovinu da se malo odmore i onda, kao da su podmlađeni, produžavaju svoj put.

Slično tome, u vreme posnog i teškog puta i napora, sveti Oci su predvideli da među nama bude Životvorni Krst, da nam da odmor i osveženje, da bismo bili lagani i hrabri za preostale zadatke... Ili, da damo još jedan primer: kada dolazi car, najpre se pojave njegove zastave i simvoli, pa zatim pojavi se i on sam, veseo i radostan zbog pobede, i radošću ispuni i svoje podanike. Isto tako naš Gospod Isus Hristos, koji će nam uskoro pokazati Svoju pobedu nad smrću i pojaviti se u slavi Vaskrslog dana, unapred nam šalje Svoj skiptar, carski simvol - Životvorni Krst - koji nas ispunjava radošću i priprema da, koliko js to moguće, dočekamo samog Cara i izrazimo slavu Njegovoj pobedi... Sve ovo u sredini Velikog posta, koji je, zbog svojih suza, napora i malodušnosti, kao gorki izvor „ali nas Hristos teši kao što nas je tešio u pustinji, i tako sve dotle dok nas ne dovede svojim Vaskrsenjem do duhovnog Jerusalima ... jer Krst je nazvan Drvetom Života, on je Drvo posađeno u raju, i zato su oci naši planirali njegovo proslavljanje sredinom posta, sećajući ss kako je Adam imao blaženstvo i kako ga je izgubio, podsećajući nas da imajući učešća u ovome Drvetu, nećemo više umirati nego ćemo živeti večno..."

Tako, osveženi i ohrabreni, otpočinjemo drugi deo posta. Još jedna sedmica i u četvrtu nedelju slušamo objavu: „Sina čovečija predaju u ruke ljudske i ubiće Ga. A kad Ga ubiju, posle tri dana će vaskrsnuti". Naglasak više nije na nama, našem pokajanju i trudu, već na događaju koji se desio „radi nas i radi našeg spasenja".

...Ton posnih bogosluženja se menja. U prvom delu Velikog posta podvlačen je naš napor, naše očišćenje, a sada nam se skreće pažnja da ovo očišćenje nije samo po sebi kraj, već ono mora da nas vodi razmišljanju, razumevanju i usvajanju tajne Krsta i Vaskrsenja. Sada nam se otkriva da naš napor predstavlja učestvovanje u toj tajni, na koju smo bili tako naviknuti da smo je smatrali za nešto jasno i razumljivo samo po sebi, a što smo prosto zaboravili. I kada Ga, zajedno sa apostolima pratimo u Jerusalim „zadivljeni smo i uplašeni".

(Espreso / Preuzeto iz knjige Veliki Post protojereja Aleksandra Šmemana)