OVA KOMPLEKSNA OPERACIJA JE PO PRVI PUT URAĐENA NA KLINICI ZA NEUROHIRURGIJI U SRBIJI: Doktori otkrili DETALJE

Kompleksna ope­racija - nervna reparacija brahijalnog pleksusa urađena je po prvi put na Klinici za neurohirurgiju Uni­verzitetskog klinič­kog centra Srbije i trajala osam sati. Pacijent (28) operisan je nakon saobraćajne nesreće nakon koje je mesec dana bio u komi. Pred njim je dug oporavak, ali se očekuje da će njegova ruka posle oporavka i saniranih povreda biti funkcionalna.

U razgovoru za "Blic" prof. dr Lukas Rasulić, koji je ujedno i vođa tima, kaže da je za oporavak potrebno vreme, period od nekih godinu dana, kako bi se regenerisala nervna vlakna, što je jedan milimetar dnevno.

- Pacijent je imao najteži oblik povređivanja brahijalnog pleksusa, te su prak­tično svi koreni od kojih nastaje brahijalni pleksus iz kičmene moždine išču­pani. Kompletan brahijalni pleksus iznad aili i iza i ispod ključne kosti je bio oštećen u najtežem stepenu. Jedina mogućnost da se reinerviše funkcionalni prioritet ruke je bilo korišćenje dijafragmalnog živca sa iste strane primarno zaduženog za funkciju disanja. Za uspešan ishod le­čenja neophodan je sada kontinu­iran intenzivni fizikalni tretman i rehabilitacija, a kompletan funkcional­ni oporavak se procenjuje definitivno po isteku dve godine od operacije - kaže za "Blic" profesor Rasulić.

Kako dodaje, oni su još devedesetih godina prošlog veka prepoznali značaj multidisciplinarnog pristupa u lečenju pacijenata sa povredama i oboljenjima brahijalnog pleksusa, perifernih nerava i postavili i postigli najviše standarde u lečnju ovih pacijenata.

Povrede brahijalnog pleksusa, objašnjava profesor Rasulić, dovode do ozbiljnog funkcionalnog deficita u vidu nemogućnosti pokretanja ramena ili ruke, što značajno remeti kvalitet života pacijenta i utiče na profesionalnu aktivnost, te samim tim ima i širi društveni smisao.

- Rekonstruktivna hirurgija brahijalnog pleksusa – nervna reparacija, može trajati od 3 do 12 sati, u zavisnosti od složenosti slučaja. Kompleksnost hirurgije brahijalnog pleksusa leži u složenosti njegove anatomske građe i okruženosti drugim vitalnim strukturama, kao i složenosti funkcija za koje je zadužen, s obzirom da je funkcija šake i prstiju najfinija i najpreciznija. Posebno otežavajuću okolnost u ovoj hirurgiji predstavlja kompleksnost pristupa, jer je brahijalni pleksus u tesnom odnosu sa vitalnim strukturama u smislu velikih arterijskih i venskih krvnih sudova, kao i blizine pluća i torakalne šupljine - kaže profesor Rasulić.

Ovo je ujedno bila 1.000 operacija na Klinici za neurohirurgiju, u susret jubilejima 85 godina postojanja i rada Klinike za neurohirurgiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije i 100 godina neurohirurgije u Srbiji.

- U svetu postoji mali broj visoko specijalizovanih centara koji efikasno leče kompleksne povrede brahijalnog pleksusa i perifernog nervnog sistema, a izvedena 1000. operacija brahijalnog pleksusa ukazuje na predan dugogodišnji rad lekara ove ustanove. Broj ovih operacija u ustanovi je veći, 1000 je broj pacijenata za koje postoji evidencija i propisani postoperativni period praćenja - kaže profesor Rasulić za "Blic".

Multidisciplinarni tim koji je izveo ovu operaciju sačinjavali su, pored mene kao vođe tima, I Doc. dr Milan Savić, grudni hirurg UKCS, pukovnik Doc. dr Nebojša Marić, grudni hirurg VMA, Prim. dr Ilijas Činara, vaskularni hirurg UKCS, anesteziološka ekipa u sastavu dr Marina Stojanović, anesteziolog sa grudne hirurgije UKCS, dr Dragana Vićovac, anesteziolog Klinike za neurohirurgiju UKCS, zajedno sa timom sestara, tehničara, instrumentarki, anestetičara sa Klinike za neurohirurgiju i grudnu hrurgiju UKCS. Neurohirurški tim sačnjavali su klinički asistent dr Andrija Savić, dr Jovan Grujić, specijalista neurohirugije, kao i grupa mladih doktora na specijalizaciji i kliničkom stažu na Odeljenju za bolesti i povrede perifernih nerava, funkcionalnu neurohirurgiju i hirurgiju bola, Klinike za neurohirurgiju UKCS - dodaje profesor Rasulić.

Prva operacija

Prvu operaciju rekonstrukcije brahijalnog pleksusa u našoj ustanovi izveo je profesor Miroslav Samardžić, pionir i doajen ove hirurgije, po kojoj je naša klinika i srpska neurohirurgija posebno priznata i prepoznata u svetu. Klinika za neurohirurgiju UKCS i Srpska neurohirurgija u oblasti hirurgije perifernog nervnog sistema imaju svoju istoriju, školu, tradiciju, kontinuitet i svetlu budućnost.

Predstavlja praktično jedini centar u jugoistočnoj Evropi i među vodećim u Evropi i svetu koji rade kompletno hirurško lečenje i sve vrste rekonstruktivne hirurgije pleksusa i nerava. Prema evidenciji, od prve operacije do danas, na Klinici za neurohirurgiju UKCS su tretirani pacijenti sa kompletnom patologijom brahijalnog pleksusa, pri čemu se izvode sve hirurške procedure u rekonstukciji brahijalnog pleksusa koje se izvode u svetu, a pojedine se izvode samo kod nas - kaže profesor Rasulić.

Nastanak neurohirurgije u Srbiji

Nastanak neurohirurgije u Srbiji zvanično datira od 1923. godine, kada je Milivoje Kostić, jedan od pionira u oblasti hirurgije na ovim prostorima, izvršio prvu operaciju tumora hipofize kroz nos. Milivoje Kostić je 31. oktobra 1938. godine osnovao posebno odeljenje za neurohirurgiju u okviru Hirurške klinike u Beogradu, a za prvog šefa odeljenja je imenovan njegov brat, Slobodan Kostić. Ovo je bilo prvo odeljenje neurohirurgije u Srbiji i Jugoslaviji, osnovano samo tri godine nakon prvog neurohirurškog odeljenja u Nemačkoj, u Vircburgu.

85 godina rada

Klinika za neurohirurgiju 31. oktobra 2023. godine Klinika za neurohirurgiju će obeležiti 85 godina postojanja i rada.

- U organizaciji Udruženja neurohirurga Srbije od 30. oktobra do 3. novembra 2023. godine u u Beogradu će biti održana neurohirurška nedelja posvećena proslavi stogodišnjice neurohirurgije u Srbiji. U istom periodu će biti organizovan i Deveti godišnji sastanak Udruženja neurohirurga Srbije (UNHS) i 10. Kongres neurohirurga sa međunarodnim učešćem, pod zajedničkim nazivom Usredsređenost. Posvećenost. Usavršavanje, koji na najbolji način sublimira istoriju srpske neurohirurgije - kaže profeosr Rasulić.

Podsetimo, srpski hirurzi su nedavno ostvarili još jedan veliki uspeh i uradili prvu transplantaciju jajnika u Srbiji.

(Espreso / Blic, Ivana Anđelković)