ŠTA JEDU DECA ZA UŽINU U SRPSKIM ŠKOLAMA? Ovo je detaljan JELOVNIK za učenike u zemlji, svi se pitaju samo JEDNO

Zvono za početak velikog odmora i horda učenika koja ide pravo u školsku trpezariju na užinu! Ovakvih slika sećaju se mnogi od nas, a situacija se, čini se, mnogo promenila za svega nekoliko godina. Pa tako deca danas brzu hranu jedu kao alvu, a roditelju nesvesni koliko je to štetno ili nemoćni da bilo šta urade im podilaze kupujući nezdrave grickalice, slatkiše i gazirane sokove. Šta se desilo sa školskom užinom i ima li je i dalje u srpskim školama?

Ishrana deteta u našim školama trebalo bi da obuhvati doručak za prepodnevnu smenu, užinu za poslepodnevnu smenu i ručak za decu koja su u produženom dnevnom boravku. Školski obrok ima veliki uticaj na ukupan dnevni unos kako energije putem hrane, tako i unos zaštitnih materija koje u velikoj meri utiču na imunološki status deteta i otpornost na infektivne bolesti.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 33 odsto učenika evropskih škola jede slatkiše i čokolade jednom ili više puta na dan, 20-40% učenika svakodnevno pije slatka gazirana pića, a sa druge strane čak u 16 evropskih zemalja 25% dece jede voće jednom nedeljno ili ređe.

Neadekvatna ishrana dece i adolescenata može da dovede do zastoja u rastu, anemije usled nedostatka gvožđa, loših rezultata u školi, razvoja psihosocijalnih tegoba kod deteta, a u kasnijem periodu mogući razvoj hroničnih bolesti kao što su kardiovaskularne bolesti i osteoporoza.

Užina u školi neophodna deci

Darko Eger direktor OŠ "Knjeginja Milica" u novobeogradskom bloku 62 kaže da je u ovoj školi organizovana užina za đake postoji više od 10 godina.

- Ovakva ishrana je neophodna i ona je obavezna u školama. Roditelji mogu deci nešto da spakuju, ali da roditelji deci stalno pakuju hranu je jako komplikovano i zbog toga je ovakav vid ishrane mnogo bolji jer je jeftiniji a hrana je visokog kvaliteta. Tako sva hrana koja se nalazi u školi mora da bude potpuno biohemijski i na svaki drugi način zaštićena. Pošto smo velika škola, imamo skoro 1.200 đaka, jedan od obaveznih uslova je da sva hrana i pribor budu za jednokratnu opotrebu, tako da deca dobijaju hranu kao u avionu - kaže Eger.

Objasnio je da se na taj način eliminiše mogućnost kontaminiacije i da se tako čuva kvalitet hrane. Takođe je objasnio da se ishrana oganizuje na dva načina.

- Tu je organizovana ishranu koju morate da imate ukoliko imate dvenvi boravak ili celodnevnu nastavu kao oblik školske aktivnosti i to je nešto što podrazumeva trpezariju i mesto gde deca koriste tu organizovanu ishranu. Hrana u školama mora da bude prilagođena đacima. Organizovanje ishrane podrazumeva sprovođenje javnih nabavki u objasti ishrane, a da bi se uopšte počelo sa tim postupkom potrebno je da se poštuje pravilnik o ishrani u obrazovnim objektima, a morate da imate i nutricionistu, odnosno sve one stručnjake koji se bave tim delatnostima - govori on.

Kada je cena u pitanju kaže da je ona pristojna za ono što deca dobijaju.

- Kod nas je doručak oko 100 dinara, a ručak oko 200 i plaća se na mesečnom nivou. Cene mogu da variraju u zavisnoti od toga koji je meni u pitanju. Hrana je uvek raznovrsna, sve nutritivne vrednosti moraju da budu zadovoljene. Doručak obavezno podrazumeva nešto hranljivo, nekad to bude i palenta - kaže on.

Dodaje da se kvalitet hrane u školi ne može porediti sa onom koja je deci dostupna u pekarama ili u lokalima brze hrane.

- Ketering firme od kojih mi naručujemo hranu moraju da ispune stroge uslove da bi uopšte mogle da prođu javnu nabavku. Ručak je tako isključivo kuvano jelo. A roditelji traže da bude što raznovrsniji, pa tako na meniju imamo i sočivo koje je izuzetno zdravo, hranljivo i puna proteina - kaže on i dodaje da deca nekad znaju da budu probirljiva.

Rekao je i da svi obroci podrazumevaju dezerte, kolače, ili sezonsko voće.

- Obrok je svakako kompletan i nutritivno odgovara potrebama dece. Imamo četiri jelovnika, po jedan za svaku nedelju u mesecu. Njih kontroliše i odobrava licencirani nutricionista kog anagažuje škola. U tome svemu uvek učestvuju roditelji i oni su takođe članovi tih komisija koje donose odluku o tome hoće li to da prihvate ili ne žele. To su stvarno ozbiljne stvari, i niko ko je iole normalan neće dozvoliti da bilo šta prođe naopako kada je u pitanju ishana učenika.

Prednosti školske kuhinje u školi u Mionici

Slađana Ranković direktorka OŠ "Milan Rakić" u Mionici rekla je da je ova škola nakon renoviranja dobila novu moderno opremljenu kuhinju za koju kaže da je to "kuhinja 21. veka".

- Imamo mašinu za pranje suđa, mašinu za ljuštenje krompira, mašine za mešanje testa, pećnicu koja bari, prži i kuva. To umnogome olakšava pripremu obroka. Zato sve obroke spremamo u školi, a to su pretežno kuvana jela. U kuhinji rade dve kuvarice i servirka koja poslužuje hranu. - kaže ona.

Dodaje da se obroci služe u dva termina, prvi u jutarnjoj smeni na velikim odmorima, a drugi se služi deci u produženom boravku.

- Kod na se hrani oko 350 učenika od prvog do osmog razreda, a hranom koju spremamo snabdevamo izdvojena odlejenja u Donjoj Toplici, Tabanoviću i Dučiću, tu dostavljamo jela koja nisu kuvana. Obroci se plaćaju na dnevnom nivou, i 170 dinara je cena ukoliko je samo jedan obrok, ko koristi još produženi boravak, onda je 220 dinara jer imaju 2 oboroka. Za decu u izdvojenim odeljenjima cena je 130 dinara zato što nemaju kuvana jela - objašnjava ona.

Ističe i da je hrana u ovoj osnovnoj školi veoma raznovrsna. Tako su na jelovniku ćufte u sosu sa pireom, gulaš makarone, kupus slatu, hleb, jogurt, mekike, pilav, grašak sa junetinom, belo meso, jabuke, čokoladice, banane, palačinke, ali i gibanice, pice, prženice, sendviče i mnogo toga.

Napominje da se vodi i računa o tome da li deca poste.

- Kada je post, evo kao sada pred Uskrs o tome se vodi računa. Stoga, ako se veliki broj dece izjasnio da posti onda se pravi posna hrana - zaključuje ona za "Blic".

(Espreso / Blic)