ZBOG ČEGA SRBI NOSE BURMU NA DESNOJ RUCI? Za VERENIČKI PRSTEN postoji 1 stvar koja će vas IZNENADITI

Ono što mnogi parovi ne znaju jeste na kojoj ruci se nosi verenički prsten, a na kojoj burma.

Širom sveta verenički prsten i burma predstavljaju simbol večne ljubavi između partnera. U prošlosti su muškarci manje nosili prstenje nego žene. Značajan pomak se dogodio tokom Drugog svetskog rata, kada su mnogi oženjeni muškarci, koji su bili smešteni daleko od kuće, odlučili da nose burme kao podsetnik na svoje supruge i porodice.

Verenički prsten

Verenički prsten se stavlja na domali prst desne ruke da čuva mesto venčanom prstenu, a onda se nakon venčanja premešta na domali prst leve ruke. Strogih pravila nema, pa neke mlade verenički prsten poklone kumi ili ga nose tik uz prsten s venčanja.

Burma

Postoje kulturološke i religiozne razlike kada je ova praksa u pitanju. Pojedine zemlje praktikuju nošenje burme na domalom prstu leve ruke, dok se u Srbiji i joše nekim pravoslavnim zemljama nosi na desnoj, objavio je Theatremagicland.

Na kom prstu udovci nose burmu

Venčani prsten je simbol beskrajne bračne vernosti. Stoga, ni nakon smrti supružnika, njihova druga polovina, u znak privrženosti, ne prestaje da nosi burmu, pogotovo ako je u pitanju personalizovana gravirana burma.

Ako udovci nastave da je nose, onda postoji nekoliko pravila ponašanja, navodno, posebno za žene:

* Žena skida svoj prsten sa domalog prsta desne ruke i na ovom mestu nosi prsten svog preminulog supružnika.

* Žena skida svoj prsten sa domalog prsta desne ruke i nosi ga na domalom leve ruke.

* Žena nosi oba venčana prstena na domalom prstu leve ruke.

Svi ovi slučajevi su isključivo dobrovoljni i nisu obavezni ili tradicionalni. Samo udovica odlučuje o tome.

Prvi pisani podaci o burmama, kao simbolu ljubavi i venčanja, datiraju skoro 3.000 godina pre nove ere.

Egipćani su čin venčanja verifikovali razmenom burmi. Burme su zbog kružnog oblika simbolisale večnost. Stari Rimljani su nosili burme na levom domalom prstu, kao i stari Grci, jer se verovalo da postoji vena koja ide direktno od domalog prsta do srca, pa je to bio dodatni simbol doživotne ljubavi.

Materijali koji su korišćeni za burme su se tokom vremena menjali. Počelo je od kože i kostiju, zatim korišćeni su metali kao što je gvožđe, da bi se na kraju došlo o srebra, zlata i dijamanata. Burma je vrsta nakita koji se još naziva i venčani prsten, jer ga par razmenjuje na svom venčanju, te ga nose venčani ljudi.

U prošlosti su muščarci manje nosili prstenje nego žene. Značajan pomak se dogodio tokom Drugog svetskog rata, kada su mnogi oženjeni muškarci, koji su bili smešteni daleko od kuće, odlučili da nose burme kao podsetnik na svoje supruge i porodice.

Desna ruka

Tradicionalna indijska praksa podrazumeva nošenje venčanog prstena na desnoj ruci, jer se leva smatra nečistom. Kod modernih Indijanaca možete videti da prsten nose na levoj strani u želji da se prilagode običajima u SAD. U mnogim zemljama Severne i Istočne Evrope, uključujući Dansku, Norvešku, Rusiju, Poljsku i Bugarsku, venčano prstenje se nosi na četvrtom prstu desne ruke. U Portugaliji, Španiji i Grčkoj, desna ruka je takođe uobičajena.

Leva ruka

Burma na levoj ruci nosi se u Zapadnim zemljama, u Severnoj i Južnoj Americi, Evropi, uključujući Veliku Britaniju, Italiju, Francusku i Sloveniju, zatim SAD, ali i mnogim državama širom Azije.

Burme imaju veliku sentimentalnu vrednost, pa često ljudi ovo nasleđe nose, umesto da ga ostave u nekoj kutiji da skuplja prašinu. Nošenje nasleđene burme stalno podseća na tradiciju, porodične vrednosti i značaj međugeneracijiskih veza.

Neverstvo

Oženjeni muškarci i žene, kada žele da varaju, ne moraju da sakrivaju svoje prstenje, dovoljno je da ga prebace s leve na desnu ruku ili obrnuto, što predstavlja otvorenost za varanje.

(Espreso/Theatremagicland)