SRBI SE ŽALE NA VRTOGLAVICU I NEDOSTATAK ENERGIJE: Dr Tasić otkriva o čemu je reč, OVE grupe su NAJRIZIČNIJE!

Malaksalost, bezvoljnost, nedostatak energije, glavobolje, vrtoglavice, promene pritiska, samo su neki od simptoma koji ovih dana muče stanovnike Srbije. Dovode se u vezu sa sindromom prolećnog umora, ali u kombinaciji sa naglim vremenskim promenama mogu biti kobni posebno po kardiološke bolesnike i hipertenzičare.

Vremenske promene vremena koje nam se poslednjih mesec dana dešavaju utiču i na zdrave ljude, ali posebno na meteoropate, hronične i psihičke bolesnike.

Nakon naglog zahlađenja i snega u Srbiji, očekuje se toplije vreme pa ponovo, prema rečima meteorologa, sneg. Ovakve nagle temperaturne i vremenske razlike utiču i na potpuno zdrave ljude, a nema sumnje da ih ne podnose lako ni oni koji imaju hronična oboljenja. Osim što će se pojedini požaliti na glavobolju, bezvoljnost ili čak "zakačiti" neki od virusa koji haraju, za druge ovakve promene vremena mogu imati i teže posledice.

- Ekstremne promene u bilo koje godišnje doba kod hroničnih bolesnika mogu izazvati značajne promene. Kako u smislu povišenja krvnog pritiska tako i lošeg osećanja, dok kod nekih ljudi dolazi i do pada krvnog pritiska. Reakcije su individualne, meteoropata je uvek bilo ali promene klime su poslednjih godina mnogo izražajnije nego ranije, pa je veći i broj bolesnika koji različito reaguju - kaže za "Blic" prof. dr Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” i predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA).

Ne uzimati lekove na svoju ruku

- Dešava se da u toku jednog dana imamo neverovatan vremenski rolerkoster i da se temperatura u danu zna promeniti za 20 stepeni, a to je veoma opasno za bolesnike sa hroničnim oboljenjima pre svega za hipertenzičare, dijabetičare, ljude sa neurološkim problemima, anksioznošću, depresijom i drugim psihijatrijskim problemima. Danas imamo sve veći broj meteoropata i ljudi koji reaguju na promene vremena, pre svega jer su postale ekstremne. Takođe već se javlja i rani prolećni umor, iako je zvanično kalendarski zima, naš organizam reaguje na temperaturne promene, tako da moramo biti oprezni. Posebno stariji ljudi koji imaju varijabilan krvni pritisak i koji imaju izražene tegobe, moraju biti na oprezu i najbolje je da se jave svom lekaru. Posebno treba naglasiti da usled tegoba ili pogoršanja zdravstvenog stanja nikako ne menjaju terapiju i ne uzimaju lekove na svoju ruku - ističe prof. Tasić.

Predstojeći Kongres koji se održava narednih dana u Beogradu biće posvećen upravo faktorima rizika koji su najvažniji, ali i postkovid vremenu u kome najveći broj ljudi umire od kardiovaskularnih oboljenja. Akcenat je na regulaciji i bližem praćenju krvnog pritiska, novim preporukama za lečenje poremećaja lipida, novim pristupima u odvikavanju od pušenja, novim dijetama i personalizovanoj ishrani i na koji način povećati fizičku aktivnost uz sve obaveze koje nam je nametnuo današnji tempo života.

- Savremena tehnologija se intezivno koristi u prevenciji i lečenju kardiovaskularnih oboljenja. Veštačka inteligencija zauzima važno mesto u prevenciji jer možemo na vreme prepoznati sitne znake i simptome, koje možda ne bismo primetili na drugi način, a pomažu nam u ranom skriningu i prevenciji kardiovaskularnih oboljenja - kaže dr Tasić.

Osnovni cilj očuvanje zdravlja i sprečavanje bolesti

U Beoradu se od 2. do 4. marta 2023. godine, četvrti put održava Međunarodni Kongres Udruženja Centara za Hipertenziju, Prevenciju Infarkta i Šloga – HISPA i HISPABH, Međunarodnog Udruženja za Vaskularno Zdravlje-ISVH u Beogradu i Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”. U jubilarnoj 2023. godini, HISPA slavi 10 godina a ISVH 18 godina i Institut Dedinje 45 godina svog postojanja i rada.

- Naš program očuvanja zdravlja i sniženja kardiovaskularnog rizika se pozicionirao kao jedan od vodećih stručnih i naučnih svetionika prevencije, dijagnostike i lečenja kardiovaskularnih ali i drugih oboljenja - kaže dr Tasić.

Institut Dedinje obeležava 45 godina postojanja i rada

Institut za Kardiovaskularne bolesti Dedinje se pozicionirao kao nacionalni centar za srce i krvne sudove neverovatnim stručnim i naučnim rezultatima, posebno u poslednjih nekoliko godina na polju kardiologije, kardiohirugije, vaskularne hirurgije i anestezije.

- Ove godine, jubilej ćemo obeležiti veličanstvenim naučnim programom uz prisustvo velikog broja međunarodnih stručnjaka iz različlitih oblasti kardiovaskularnog zdravlja, prevencije infarkta, šloga i srčane slabosti. Naučni program je koncipiran kroz brojna predavanja, okrugle stolove, radionice i druge interaktivne sesije - ističe dr Tasić.

RHMZ biometeorološko upozorenje

- Biometeorološka situacija može nepovolјno uticati na nervno labilne osobe i srčane bolesnike. Malaksalost, smanjenje radne sposobnosti i promenlјivo raspoloženje su moguće meteoropatske reakcije. Preporučuje se adekvatno odevanje u skladu sa očekivanim termičkim uslovima, a učesnicima u saobraćaju pojačana pažnja, stoji upozorenje na RHMZ.

- Očekivane biometeorološke prilike usloviće i u četvrtak uobičajene tegobe kod većine hronično obolelih. Oprez se savetuje osobama sa povišenim krvnim pritiskom i respiratornim obolјenjima. Reumatski bolovi i nesanica su mogući kao meteoropatske reakcije. Pojačana koncentracije se savetuje učesnicima u saobraćaju, upozorava RHMZ.

(Espreso / Blic, Jovana Jovanović Kulaš)