NIJE SVE TAKO BAJNO KAO ŠTO MISLIMO: Srpski gastarbajteri otkrili SUROVU ISTINU, posle plaćanja dažbina su na NULI?

Ljudi iz Srbije koji su na mrežama preplavljeni svakakvim oglasima za rad u inostranstvu pitaju se kakve su zapravo plate tamo u belom svetu i da li su uslovi za život zaista toliko bolji nego ovde.

O tome se nedavno polemisalo na domaćem Reditu.

Jedan korisnik ove društvene mreže pokrenuo je diskusiju rečima da često čuje kako se ljudi žale na standard u Srbiji, na loše plate za poslove koje obavljaju i cene za koje se svi slažu da su na nivou evropskih zemalja.

I kažu kako određen posao rade za, recimo, 700 evra, dok je isti u Nemačkoj plaćen 4.000 evra, a cene hrane, tehnike, restorana skoro iste…

Tim povodom oglasili su se mnogi koji su podelili svoja iskustva ili iskustva svojih bližnjih koji znaju kako je raditi u inostranstvu.

U jednom od komentara se navode primeri za puno radno vreme i platu nakon poreza u Finskoj. Tu se vidi da, na primer, vaspitačica ima platu od 1.500 evra, poštar oko 1.700 evra, hirurg 3.500 evra, iskusni programer 4.500.

Navodi se i da za stan otprilike treba dati oko 800 evra.

Više se isplati biti kuvar u Belgiji nego bankar u Londonu

Ističu neki i da je vrlo važno koja strana država je u pitanju jer, kako kažu, u Britaniji je početna plata u elitnim investicionim bankama 70.000 godišnje, odnosno 4.150 mesečno posle poreza.

Dakle, više se isplati biti kuvar u Belgiji nego bankar u Londonu…

Pojedini daju i primer koji pokazuje koji sve faktori utiču na platu u inostranstvu.

U svemu se ipak postavlja jedno važno pitanje, a tiče se odnosa zarade i rashoda, tj. koliko čoveku ostane preko.

Dakle, priče da čistačica u Nemačkoj radi za 6.000 mesečno i nisu realne, ali je izgleda stvar u tome što se od onih 20 odsto plate što pretekne kad se poplaćaju svi računi može mnogo više nego sa balkanskih 20 odsto.

Pod uslovom da ovde išta uopšte pretekne…

(Espreso / Nova)