NEKI HIRURZI U SRBIJI OBAVE 300 OPERACIJA GODIŠNJE, A NEKI JEDVA 30: Ministarstvo najavilo potencijalno rešenje

Koliko god frapantna bila analiza Ministarstva zdravlja, koja pokazuje da pojedini hirurzi imaju godišnje i do 300 operacija, a drugi tridesetak, treba imati u vidu da nije isto operisati srce i krajnike. Ministarstvo plaćanjem po učinku želi da nagradi najvrednije lekare, ali pacijenti se pitaju da li bi eventualna brzina zarad boljeg učinka mogla da ih ugrozi.

Najava da će lekari koji malo rade imati niže plate od medicinskih sestara, zvuči kao da je reč o rubrici "verovali ili ne".

Biće osmišljen program bodovanja, pa bi za jednu operaciju hirurg dobio pet, a za drugu 15 bodova.

Abdominalni hirurg doktor Predrag Savić, nije iznenađen, jer se o tome priča već nekoliko godina i kaže da je to dobra ideja.

"Postoje, nažalost, hirurzi koji imaju jednu manju produktivnost, nemaju kako zadovoljavajući broj operacija, tako i vrste operacija. Da ne kažem da su neki ograničeni da izvode najjednostavnije operativne procedure, dok sa druge strane imamo hirurge koji izvode najteže operativne zahvate i to iz dana u dan", kaže Predrag Savić, načelnik hirurgije 2 KBC "Dr Dragiša Mišović".

Kardiohirurg doktor Petar Vuković kaže da novi pravilnik neće bitno promeniti organizaciju posla u Institutu "Dedinje".

"Svi naši kardiohirurzi su maksimalno opterećeni, pogotovo u ovoj ustanovi, a imamo svega nekoliko ustanova i verujem da je tako svuda. Stalno smo u salama, naš radni dan se završava oko pet, šest, sedam sati. Ako uđete u jednu intervenciju koja traje pet sati i onda se u toj sali uradi još jedna intervencija, ako gledate broj intervencija, on ne mora biti toliko veliki, ali se uradi najbolji i najkvalitetniji mogući posao", navodi dr Petar Vuković, zamenik upravnika Klinike za kardiohirurgiju Institut "Dedinje".

Ministarstvo zdravlja do sada je uradilo samo analizu operacija i uočeno je da u toku godine jedan hirurg uradi od 280 do 300 operacija, a njegov kolega između 30 i 40.

Na sreću, veći je broj lekara koji urade više od 200 hirurških zahvata godišnje.

"To je jako osetljivo pitanje. Tu će država morati vrlo pažljivo da napravi šta je to što jedan hirurg u toku mesečnog rada, koji nivo operacija treba da uradi da bi zaradio osnovnu platu", dodaje dr Savić.

Lekarska komora Srbije, esnafska organizacija koja ima 38.000 lekara, podržava ideju da oni koji svakodnevno, vredno i stručno obavljaju posao budu nagrađeni, a oni koji malo rade budu sankcionisani umanjenjem plate.

Zato su Ministarstvu zdravlja uputili zahtev da ih uključe u izradu novog Pravilnika.

U resornom ministrastvu kažu da još nisu došli do toga kako će se vrednovati težina operacija.

Kada su u pitanju ostale specijalizacije, to je posao koji tek treba da se uradi.

Zato će Pravilnik najverovatnije biti gotov do jeseni, posle čega konačnu odluku treba da donese Vlada.

(Espreso / RTS)