PROSVETARI IZNELI ZANIMLJIV PREDLOG ZA UNAPREĐENJE NASTAVE: Moguć novi način OCENJIVANJA u ŠKOLAMA?

Zaključci i predlozi više od 140 članova UG Društva direktora škola Srbije koji se odnose na nedostatak prosvetnih radnika, ocenjivanje, broj predmeta i fonda časova, upućeni su Ministarstvu prosvete, a prema rečima Ivana Ružičića, predsednika UO UG ovog Društva, direktori škola očekuju da ostvare dijalog sa nadležnima.

Među predlozima za razmatranje se ističe ocenjivanje i direktori škola predlažu ocenjivanje sa dve decimale, da u slučaju zaključivanja dvojke aritmetička sredina bude 1,75, a ocene od 2 do 5 da ne budu cele, već 2,5, 3,5 ili 4,5.

- U svojstvu predsednika UO Udruženja samo sam preneo zaključke, a sve po čemu se radi u predlozima su uočili članovi Udruženja. Imali smo i danas sastanak zbog drugih tema i dogovor je da se set pomenutih zaključaka prosledi Ministarstvu. Verujem da će direktori gimnazija i drugih škola u Srbiji takođe imati mišljenje koje vredi čuti – kaže za „Blic“ Ivan Ružičić iz Društva direktora škola čije sedište je u Čačku.

Članovi društva su analizirali i problem nedostatka nastavnika pojedinih predmeta i predložili su angažovanje penzionisanih nastavnika i studenata po uređenom i preciznom zakonskom rešenju, jer je, kako kažu, trenutna procedura je komplikovana. To se prvenstveno odnosi na profesore nemačkog jezika, fizike, matematike i informatike koji su deficitarni. Druga mogućnost je da uz pomoć sistema stručne prakse za studente nastavničkih fakulteta postoji obaveza da barem jedan semestar na master studijama provedu u školi i u neposrednoj nastavi pod nadzorom mentora iz te škole i profesora sa matičnog fakulteta.

- Studenti imaju i sada obavezu da dolaze u školu ali se to svodi na jedan ili dva dana – rekao je Ružićić.

Direktori gimnazija ukazuju i na teškoće u projektnoj nastavi kroz pakete izbornih predmeta koji su uvedeni prilikom reforme gimnazijskog obrazovanja, i da đaci uče za ocenu, a ne za znanje. Posledica toga je visok uspeh koji nije praćen pravim znanjem.

Takođe, predlog je da se postupno smanji broj izbornih programa prvo sa dva na jedan i da se fond časova u trećem i četvrtom razredu takođe smanji sa dva na jedan.

Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, kaže za „Blic“, kada da je, kada je u pitanju ocenjivanje sa dve decimale i predlog da za zaključivanje dvojke ne bude dovoljan prosek 1,5, Forum i ranije predlagao da se menja pravilnik o ocenjivanju jer postojeći ne odgovara.

- Ocena nije pokazatelj znanja učenika, i na ovaj način se učenici podstiču da uče samo za ocenu, a ne za znanje. Ranije smo predlagali da se razmotri uvođenje eksternog testiranja učenika kvartalno, i na polugodištima i da Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja sastavlja testove i distribuira ih po školama. Na taj način bi dobijali povratnu informaciju kako se radi. Predlagali smo već da se na polugodištu ukine zaključivanje ocena. Na predlog da 1,75 bude za dvojku, postavljam pitanje čemu onda opisni deo kod zaključivanja ocena, šta onda znači odličan ili vrlo dobar – kaže Aleksandar Markov.

Smatra da se ocene na kraju školske godine, ali i na polugodištu, često fabrikuju zato što nedostaje „jedna ocena da bi bio odličan“. Njegovo mišljenje je da treba izbaciti opisni deo i onda neće postojati argumenet zašto nekome dati jednu ocenu jer mu baš ta ocena nedostaje, a onda se ispostavi da fali još tri i kukaju za ocene.

- Pravilnik o ocenjivanju je zastareo kod nas, nije nikada menjan od perioda posle Drugog svetskog rata, a duh vremena je takav da ne odgovora više. Treba ga postepeno menjati, a ne uvoditi nagle promene. Što se tiče aritmetičke sredine, apsolutno se slažem da 1,5-2 i 1,75-2 isto ništa ne znače. Ranije je postojala mogućnost da nastavnik zaključi i manju ocenu od aritmetičke sredine. Zamislite da učenik za prvu ocenu iz matematike dobije 5, on je sebi sa aritmetičkom sredinom osigurao 2 – kaže Markov i poručuje da sam pravilnik ocenjivanja učenika nije dobar, ali nije ni dovoljno da se samo pomeri sa 1,5 na 1,75, jer se time ništa ne postiže.

Kada je u pitanju predlog angažovanja penzionera i studenata za rad u školi, Markov smatra da bi pre svega trebalo videti kako postaći mlade da se zapošljavaju u prosveti.

- Najlakše je zaposliti penzionera, ali šta ćemo za pet, šest ili deset godina. Ko će tada raditi. Kao interventna mera možda bi moglo, ali nije to rešenje. Država mora hitno da vidi zašto mladi više ne žele u prosvetu. Svedoci smo da već sada postoji ogroman generacijski jaz između učenika i kolega koji su pred penzijom – kaže Markov i za predlog da se samnji broj predmeta i časova napominje da postoji problem.

- To se odnosi na reformu gimnazija, od tada je prošlo pet godina, i Forum je pre nego što je reforma zaživela upozoravao na sve što sada direktori ističu kao problem. Govorili smo o problemu organizacije nastave sa izbornim programima i ukazali smo da projektna nastava može da ide kroz redovne predmete, da nije potrebno uvoditi izborne programe. Direktori sada predlažu da se smanji broj časova iz izbornih programa što stvara drugi problem-tehnološke viškove. Umesto da smo delovali kada je najavljeno uvođenje, sačekali smo da bude uvedeno i sada se bavimo posledicama. Dražava je pred ozbiljnim ispitom, i ako prihvati predlog onda će se pojaviti tehnološki viškovi – kaže Markov za „Blic“.

Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola pita zbog čega članovi Društva direktora nisu svoje zaključke predložili prvo nadležnim institucijama i ministru, već su prvo izašli u javnost.

- Zaključivanje ocena se vrši na osnovu aritmetičke sredine, tako piše u zakonu i to znači da bi sada trebali da menjamo zakon. Dakle, ako neko dobije 5, a zatim tri 1 on opet ima 2, bez obzira što dalje nije učio. Ne razumem njihovu priču i predlog, jedino ako narodni poslanici izmene zakon i sve akte koji to nalažu. Ocene na dve trećine ne bi bile dobre ni praktične. Poštujem aritmetičku sredinu kakva je sada – kaže Milorad Antić.

Veliki broj predmeta bi mogao da izdvoji kao neupotrebljive i smatra da ih treba smanjiti, ali da mora da se izjednači praksa i teorija, jer inače diploma ne vredi.

- Treba se fokusirati na praktičnu nastavu i fizičko vaspitanje. Trebaju nam takmičenja, derbi između škola, kao što se radi u Americi. Negativnu energiju đaka možemo izbaciti samo putem sporta ili putem raznih sekcija, dramskih, plesnih, folklorom. Đak mora da bude neopterećen. Praktična nastava mora da se veže za znanje. Tačno je da treba reforma, ali ona koja će biti funkcionalna i u interesu države i građana, a samim tim i učenika – kaže Antić.

Pita zašto profesor u Srbiji, bilo koje struke, ne bi mogao da se prekvalifkuje i dokvalifikuje za pojedine predmete, kao što se radi u Finskoj, i tako da se reši problem nedostatka kadra.

- Sa 67 do 7o godina života penzioner još može da radi, ali već sa 75 je pitanje. Više ni zdravstveno, ni psihički, nije sposoban u meri u kojoj je potrebno – poručuje.

Dejan Anđelović, direktor OŠ „Kizur Ištvan“ u Subotici, kada je u pitanju predlog ocenjivanja sa dve decimale i da uslov za zaključivanje dvojke bude 1,75, pita šta to zapravo menja.

- Meni je mnogo važnije šta je iza te ocene i da li su deca naučena funkcionalnom znanju, primenjivom u praksi i životu, a kako će se to računati, sa dve decimale ili ne, ne znam šta to menja. Verujem da su kolege to izučavale i bavile se roblematikom, ali lično nisam za to da treba ganjati ocenu. One su važne zbog upisa u srednju školu i kasnije, ali mnogo su važnije izmene u samom planu i programu i šta ćemo decu učiti, i da se izbaci višak inormacija. Treba više da radimo na funckionalnom znanju – kaže Dejan Anđelović.

Slaže se da treba da se redukuju i smanje nepotrebna gradiva. Predlaže da se više bavimo nacionalnom istorijom i geografijom, književnošću i da se o Srbiji uči kroz sve segmente nastavnih predmeta.

- U našoj školi već duže vreme rade i penzioneri i studenti. Studentima je to potrebno zbog prakse i dobar je predlog Društva direktora Srbije da se to reguliše. Mi ih preuzimamo sa Nacionalne službe za zapošljavanje, ali se malo studenata javlja, i traže rad na duži period. Niko se neće javiti da bude na zameni nedelju dana ili 10 dana, što smo imali slučaj u vreme kovida. I penzioneri treba da rade, zašto da ne. Tek ćemo biti u velikom problemu narednih godina jer nećemo ljude koji će moći da rade ovaj posao – zaključuje.

(Espreso / Blic, Biljana Vučković)