OVO JE AMERIKANAC KOJI JE VOLEO SRBE: Pomagao je NAŠEM NARODU tokom najvećih muka i NE SME BITI ZABORAVLJEN (FOTO)

Prošlo je skoro devet decenija od smrti Džona Frotingama (1879–1935), američkog bogataša i filantropa, jednog od najvećih dobrotvora u istoriji Srba u toku Prvog svetskog rata i u posleratnom periodu. Za formiranje ratnih bolnica, osnivanje domova za siročad i zanatskih škola u Srbiji i današnjoj Makedoniji i brojna druga humanitarna davanja izdvojio je preko 250 miliona dinara, što je novac u vrednosti nekoliko ondašnjih državnih budžeta naše zemlje. Zbog toga je postao jedna od najodlikovanijih ličnosti u istoriji Srbije. Ovaj humanitarac bio je oženjen Srpkinjom Jelenom Lozanić.

Rođen je u Bruklinu, u bogatoj i uglednoj njujorškoj porodici. Završio je francuski jezik, svirao je klavir i bavio se komponovanjem. Muzičko znanje je usavršavao u Beču, Minhenu i Pragu. Još pre Prvog svetskog rata, Frotingam se zainteresovao i za balkansku muziku posredstvom srpskih iseljeničkih društava u SAD. Dočekavši u Americi početak Velikog rata, zatečen stradanjem Srbije, tražio je način da pomogne našoj zemlji, donirajući u više navrata medicinski materijal i novac.

Najpre je darovao deset hiljada dolara, da bi u novembru 1914. poslao čitavu bolnicu za Beograd, sa 250 kreveta, savremenom opremom i osobljem od deset američkih lekara i pomoćnika. Delovi te bolnice, čija je ukupna vrednost iznosila oko 200.000 ondašnjih dolara, upućeni su u Niš, Skoplje i Đevđeliju, odigravši značajnu ulogu u lečenju tifusa kada su, uz naše vojnike, umirali i američki lekari.

Kada je 1915. godine Jelena Lozanić (1885–1972), kao predstavnica Crvenog krsta Kraljevine Srbije doputovala u SAD s misijom da pomogne svojoj otadžbini, Frotingam se upoznao s njom, a preko nje i s Mihajlom Pupinom i Nikolajem Velimirovićem. Tada je počeo zajednički rad Džona Frotingama i Jelene Lozanić na pomaganju Srbiji. Njih dvoje će se venčati 1921. godine u ruskoj crkvi u Njujorku, dobiće i ćerku Anu, a potom će se preseliti u Francusku.

U tom periodu, od završetka Prvog svetskog rata sve do Džonove smrti, porodica Lozanić-Frotingam je sve vreme pomagala Srbiju. Zbog skromnosti američkog donatora, ali i nepotpunih podataka, teško je navesti sva dobročinstva. Među najpoznatijim donacijama jesu one za osnivanje Amerikanskih domova za napuštenu ratnu siročad u Sremskoj Kamenici, Vranju i Skoplju.

Štićenici ovih domova su, na Frotingamov zahtev, imali za ono vreme izuzetne uslove – posuđe i posteljina za njih su kupljeni u Čehoslovačkoj, a svaki štićenik je imao na raspolaganju orman, odela i kravatu. Takođe, u Vranju Frotingam je donirao novac za osnivanje fudbalskog kluba zajedno sa stadionom, koji se jedno vreme zvao „Amerika”.

Američki dobrotvor je otvorio i prve zanatske škole u Kraljevini SHS, čiji način rada je kasnije preuzela i državna vlada, a smatra se i da je doprineo tome da Karnegijeva zadužbina za međunarodni mir pomogne izgradnju zdanja Univerzitetske biblioteke u Beogradu.

Džon Frotingam je učestvovao i u radu Amerikansko-srpskog društva, a za svoje zasluge je odlikovan Karađorđevom zvezdom i ordenjem Belog orla drugog i trećeg stepena. Preminuo je 1935. Godine, a sahranjen je na groblju u Bijaricu u Francuskoj. Sećanje na njega danas čuvaju ulice nazvane njegovim imenom u Beogradu i Sremskoj Kamenici.

(Espreso / Politika / Dimitrije Bukvić)