OVO JE ZONA NAJUGROŽENIJA ZEMLJOTRESIMA: Na putu od Grčke do Italije nalaze se lokacije i Srbije

Područja u Srbiji, kojima najviše preti zemljotres, nalaze se u zoni koja počinje u Grčkoj a završava se u Italiji, kaže za Telegraf.rs profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dragan Milovanović.

On je već pričao za naš portal da se Srbija nalazi u osinjoj zoni, kada je reč o zemljotresima, da samim tim mi baš i nismo zaštićeni, ali kao i mnoge njegove kolege napominje da se u našoj zemlji ne može desiti zemljotres jači od 6 stepena po Rihetru.

Na liniji, koja se proteže kroz pomenutu zonu, kada je reč o Srbiji nalaze se Kopaonik, Kraljevo, Mionica ali i Beograd.

- To je zona koja ide iz Grčke, pa onda Skoplje, zatim Kopaonik, pa Kraljevo, tu je i Mionica, malo i Beograd, zatim skreće malo levo pa ide ka Banjaluci, onda do Zagreba, pa do Italije. Tu se završava ta čuvena zona. Mi ne znamo položaj tih ploča. Tu ima između manjih ploča, manjih kretanja, i oni se međusobno rotiraju, podvlače, zavlače, ali mi još ne znamo dovoljno da bi konkretnije mogli da predvidemo mesto gde se taj proces dešava - objašnjava za Telegraf.rs profesor Milovanović na pitanje koja su najugroženija područja kod nas.

On je u petak objasnio da je dobro to što se još trese Rumunija, jer to znači da se nakupljena seizmička energija oslobađa, a što znači da zahvaljujući tome neće doći do jačeg udara.

Inače, Telegraf.rs je već objavio da je opasnost od zemljotresa u Srbiji izražena je najviše u Šumadiji, Rudničkom i Kolubarskom kraju, a tome svedoče i oni koji su se dogodili u istoriji.

Zemljotres je, da podsetimo prirodna pojava koja prati čovečanstvo od njegovog nastanka. Srbija nije prostor visoke seizmičke aktivnosti, ali se u njoj dešavaju zemljotresi čija magnituda dostiže 5,8 jedinica Rihterove skale. Po svojoj energiji, ovakvi zemljotresi mogu da budu i rušilački.

Danas nije, niti će ikada biti moguće predvideti za koliko dana i u koliko sati se može dogoditi zemljotres.

On predstavlja složeni proces čije događanje zavisi od mnogobrojnih parametara od kojih neke još i ne poznajemo. Dugoročni oblik prognoze zemljotresa su seizmološke karte. Na njima su prikazani najverovatniji maksimalni zemljotresi, odnosno njihovo dejstvo za različite vremenske periode od 50 pa do 10.000 godina.

U dužem vremenskom intervalu zemljotresi se generalno događaju u istim geološkim zonama. Oni se događaju u serijama. Najjači udar u seriji je i glavni, dok učestali i slabi prethodni zemljotresi u prostoru gde dugo nije bilo snažnijeg zemljotresa, mogu da budu i najavljivači glavnog udara. Naknadni udari najčešće se događaju na samom rasedu glavnog udara, a što je jači zemljotres to je i veći broj naknadnih udara.

Najjači zemljotresi Srbije

Svilajnac, 8. april 1893. - 5,8 stepeni po Rihterovoj skali

Lazarevac, 24.mart 1922. - 5,7

Rudnik, 15.maj 1927. - 5,9

Kopaonik, 18. maj 1980. - 5,8

Maljen, 29.septembar 1998. - 5,7

Peć, 11.februar 1662. - 5,5

Jagodina, 4. februar 1739. - 5,5

Vranje, 26. februar 1755. - 5,1

Golubac-Nova Moldava, 10. oktobar 1879. - 5

Krupanj, 25. jul 1906. - 4,6

Vitina, 10. avgust 1921. - 5,4

Kopaonik, 10. septembar 1983. - 5,3

Gnjilane, 24. april 2002. - 5,3

Fruška Gora 20.decembar 1739. - 4,5

Fruška Gora, 12. novembar 1740. - 4,8

Bajina Bašta 27.oktobar 1901. - 4,5

Kruševac, 1. oktobar 1972. - 5

Kopaonik, 18. maj 1980. - 5,3

Kopaonik, 2. septembar 1983. - 4,2

Kopaonik 3. mart 1984. - 4

Kopaonik, 7. septembar 1984. - 4,8

Surdulica, 5. januar 1985. - 4,6

Koponik, 10. maj 1985. - 5,2

Kopaonik, 18. maj 1985. - 4,9

Kopaonik, 30. jul 1985. - 4,5

Kraljevo, 14. avgust 1987. - 4,7

Velika Drenova, 1. jul 1999. - 4,9

Fruška Gora, 1. januar 1789. - 5,5

Svilajnac, 8. april 1893. - 5

Svilajnac, 20. maj 1893. 4,2 7

Kraljevo, 3. novembar 2010 - 5,4

(Espreso/Telegraf)