IGRAJU "BAKSUSKO KOLO" DA IH NE BIJE MALER: Otkrili smo KO se krije iza Društva NAMĆORA, BAKSUZA i UGURSUZA! (FOTO)
Foto: Privatna arhiva

KRUŠEVAČKI NAMĆORI VELIKOG SRCA

IGRAJU "BAKSUSKO KOLO" DA IH NE BIJE MALER: Otkrili smo KO se krije iza Društva NAMĆORA, BAKSUZA i UGURSUZA! (FOTO)

Predsednik kruševačkog Društva namćora, baksuza i ugursuza "Dobra narav" za Espreso je otkrio šta je "baksuzno kolo" koje igraju da ih ne bije maler i ko su namćori velikog srca

Objavljeno:
Marina Letić

Kada bi vas neko pitao da pristupite Društvu namćora, baksuza i ugursuza verovatno biste se duboko uvredili i naljutili.

Ali iza ovog naizgled uvredljivog i neuobičajenog naziva udruženja kriju se šaljivdžije i plemeniti ljudi na humanoj misiji.

Sve je počelo 19. oktobra davne 1929. godine kada se nekoliko naizgled mrzovoljnih osobenjaka okupilo u Kruševcu na Tomindan. Razlog okupljanja bilo je osnivanje Udruženja namćora, baksuza i ugursuza pod jednim ironičnim nazivom - "Dobra narav".

Da ironiji ovde nema mesta pokazala ideja vodilja ove organizacije koja je okupila sve ondašnje dobrotvore koji su, kako se i danas čini, napravili najbolje udruženje na svetu - spoj kafane, provoda i zabave u cilju humanitarnog delovanja.

Ovo kruševačko udruženje, nakon više od pola veka, obnovilo je svoj rad 1987. godine i od tada do danas obezbedilo pomoć za više od 2000 đaka.

Predsednik društva "Dobra narav" Zvonko Rajković za Espreso je ispričao istorijat humanitarne organizacije kakva ne postoji nigde na svetu, a nastala je u Srbiji.

- Ideja o osnivanju Društva potekla je od kruševačkih trgovaca i zanatlija, koji su po ugledu na svoje supruge želeli na neki svoj, poseban način pomognu gradskoj sirotinji. Društvo je osnovano 19. oktobra 1929. godine na Svetog Tomu. U to vreme postojala je moda osnivanja raznih udruženja čiji je cilj bio, uglavnom, zabava i druženje. Ta udruženja su činili većinom muškarci koji su se okupljali u kafanama. Supruge su bile članice Kola srpskih sestara i mnogih drugih humanitarnih organizacija kojih je tada bilo puno u Kruševcu. Posle Kola srpskih sestara ovo udruženje postalo je, zaista, najhumanije od svih ostalih. Spojili su kafanu, provod i zabavu u cilju humanitarnog delovanja. Muškarci su bili redovni posetioci kafana, pogotvo nedeljom, pa i utorkom koji se smatrao baksuznim danom za otpočinjanje nekog posla, priča za Espreso predsednik Društva namćora, baksuza i ugursuza "Dobra narav".

Društvo Dobra narav obeležava svoju krsnu slavu
Društvo Dobra narav obeležava svoju krsnu slavufoto: Privatna arhiva

Koren ovog sujeverja leži u verovanju našeg naroda da dani u nedelji nisu isti, a posebno se zazire od drugog dana u sedmici, odnosno utorka.

U utorak, kaže predanje, čak "i vukovi čuvaju krzno". Jedna narodna izreka kaže: "Od svega me majka sačuvala sem od žice devetog utorka".

Ovo upravo najbolje oslikava koliko je taj dan negativan u srpskom narodnom verovanju. U prilog ovome govore i "posebni" utorci zabeleženi u narodnom kalendaru – Deveti utorak, Pasiji utorak, Crni utorak.

U onome od čega naš narod najviše zazire, prvi članovi pomenutog društva našli su inspiraciju za, ni manje ni više, krsnu slavu.

- Po narodnom verovanju najbaksuzniji utorak od svih uturaka u godini je Deveti "tornik" tj. utorak po Božiću. Pošto se tog dana ništa od ozbiljnog i važnog posla ne započinje, članovi Društva odlučili su da za svoju slavu proglase Deveti tornik. Na taj način izbeći će da im toga dana poslovi pođu po zlu, već će se zabavljati, šaliti, ali i učiniti nešto dobro za siromašnu decu, navodi naš sagovornik.

Kad ljudi dobre naravi povedu "baksuzno kolo"

Osnivački kor su činili kruševački privrednici koji su odlučili da njihovo atipično društvo bude pošteđeno tipičnih vršilaca dužnosti - predsednika, blagajnika, sekretara, zapisničara.

Ipak, usvojena su pravila rada kojih se udruženje i danas pridržava.

- Na dan osnivanja usvojena su i pravila rada Društva kojih se i danas pridržavamo. Sav novac koji se prikupi isključivo je namenjen kupovini garderobe za decu koja im se daruje za Vrbicu. Na taj dan deci treba kupiti novu odeću za odlazak u crkvu po zvonce. I u narodu se kaže kada kupiš nešto novo " Udesio se kao za Vrbicu". Jedno od usvojenih pravila ponašanja na samoj Slavi je "Ćutanje je zlato", a to znači svako ko prekrši pravilo ćutanja mora da plati kaznu. U prvim okupljanjima, prvi ko prekrši ovo pravilo plaćao je ceh za celo društvo. U početku, bilo ih je dvadesetak članova a kasnije, pošto ih je bio mnogo veći broj, odustalo se od tog pravila, ističe naš sagovornik i dodaje čime je počinjalo svako slavlje:

- Slavlje tada, a i sada, počinje "baksuskim kolom", a igra se tako da se svi igrači u kolu hvataju naopako, da se ne bi gledali, kaže Zdravko Rajković i napominje da su oni stvarno ljudi dobre naravi i da u kolo hrle sa osmehom i radošću na licu.

1 / 4 Foto: Privatna arhiva

Zanimljivo je i da određene profesije u početku nisu mogle pristupiti Udruženju, ali sada je to pravilo izmenjeno i prilagođeno društvu u kom živimo.

- U početku rada Društva članovi nisu mogli biti uniformisana lica: oficiri, žandari, popovi. Sada su svi dobrodošli, najvažnije je da su Dobre naravi. Na našim okupljanjima, onda, a i sada zabranjeno je pričati o politici, tako da su i političari, ako ne pričaju o politici, dobrodošli na druženje i u Društvo, napominje predsednik "Dobre naravi".

Sagovornik kaže da je Društvo radilo do početka Drugog svetskog rata, a dolaskom tadašnje vlasti rad je prećutno zabranjen kao i svim predratnim humanitarnim organizacijama.

- Rad Društva obnovljen je 1987. godine na inicijativu Milutina R. Jugovića, hroničara Kruševca i okoline. Obnovu rada Društva započeo je i sproveo u delo dr Dobrivoje Boba Lisinac, uz svesrdnu pomoć mr. Adama Stošića, Radeta Rajkovića i drugo Društvo je započelo, osim humanitarnog rada, da se bavi mnogim drugim aktivnostima. Na našu inicijativu osnovano je Društvo Kruševljana u Beogradu, jer po nekim podacima, više ima rođenih Kruševljana u Beogradu, nego u Kruševcu - počev od glumaca, lekara, profesora. Društvo je devedesetih godina izdavalo humoristički časopis " Šipak ", pored "Ježa", bio je jedini list takvog sadržaja. Članovi našeg Društva bili su inicijatori pokretanja festivala humora "Zlatna kaciga" koji je jedan od najpoznatijih svetskih festivala humora, rekao je za Espreso Zvonko Rajković.

Šta rade baksuzi, ugursuzi i namćori danas?

Zvonko kaže da nam sa sigurnošću ne može reći tačan broj članova, jer svako ko dođe na njihovu slavu stiče pravo da postane član Društva namćora, baksuza i ugursuza.

- Računam da nas ima nekoliko hiljada. Cilj Društva ostao je isti kao i prilikom osnivanja. Darujemo odećom dobru decu, dobre đake, a uveli smo još jedno pravilo. Na kraju godine darujemo maturskom odećom dva đaka generacije iz srednjih škola. Od obnove rada Društva do sada smo odećom obradovali preko 2.000 dece, ističe sagovornik.

Svaki član lako može steći jednu od titula koje se nalaze u nazivu Društva- baksuz, namćor i ugursuz.

- U samom nazivu Društva svako sebi može da izabere titulu. Naziv Društva je "Humano društvo - Dobra narav " ( baksuzi, ugursuzi i namćori, ženska sekcija i ostale "fele"). Mi u šali kažemo da se baksuz rađa , ugursuz se vaspitava a namćori svi postajemo sa godinama, napominje Zvonko i otkriva nam koja je himna njihove velikodušne družine:

- Naše Društvo ima i svoju himnu kojom započinjemo svako naše okupljanje. Jedan stih iz himne najbolje govori o nama : "Mi namćori nismo stvarno, to je samo fora, mi smo ljudi dobre volje, Društvo dobrotvora".

Neobična humanitarna organizacija, koja će za šest godina proslaviti stogodišnjicu postojanja, danas ide u korak sa modernom tehnologijom. Letopise su zamenili Fejsbukom gde objavljuju fotografije sa slavlja, prisećaju se starih vremena, ali i obaveštavaju svoje članove o humanitarnim akcijama.

(Espreso)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.