SRPKINJA PREVARENA ZA LETOVANJE U GRČKOJ: Njeno iskustvo je STRAŠNO, Seničić objašnjava šta morate uraditi!

Na Facebook grupi Grčka Info dele se iskustva u vezi sa sve češćim prevarama u vezi sa smeštajem u srpskoj omiljenoj destinaciji za letovanja.

Svoje iskustvo sa ljudima koji nude turističke usluge preko društvenih mreža podelila je sa Espresom sagovornica koja je želela da ostane anonimna.

Naime, izvesna Ž. J. navela je preko društvenih mreža da živi i radi u Grčkoj, te je zbog svoje navodne pozicije nudila građankama i građanima Srbije luksuzne apartmane po vrlo niskoj ceni.

Smeštaj za dve odrasle osobe za deset noćenja, prema ponudi izvesne Ž. J, koštao je 300 evra, s tim da je akontacija stajala polovinu ukupne cene, dakle 150 evra.

Posle izvesnog vremena, kroz razgovor sa drugim potražiteljima smeštaja u Grčkoj, sagovornica je shvatila da su fotografije apartmana verovatno preuzete sa Google-a.

Takođe, uvidevši da je u pitanju prevara sagovornica je shvatila da je izvesna Ž. J. pokušavala da izvrši malvezaciju.

Dakle, izvesna Ž. J. pozivajući se na svoje srpsko državljanstvo i život u Grčkoj stvarala je osećaj poverenja kod žrtava kako bih im ukrala novac. Fotografije i lokacije smeštaja i plaža koje je izvesna Ž. J. slala žrtvama omogućile su dodatno motivisanje oštećenih strana da joj veruju.

Nažalost, turističke usluge koje se ispostave da budu lažne nisu retkost u Srbiji, a to možemo videti i prema objavama drugih korisnika grupe Grčka Info.

S tim u vezi, razgovarale smo sa Aleksandrom Seničićem direktorom Nacionalne asocijacije turističkih agencije YUTA.

Na početku nas je zanimalo koliko je Senčić upoznat sa ovakvim situacijama. Kako smo i pretpostavile turistički radnici vrlo dobro znaju za ovakve prevare, te je sagovornik naveo primer od pre nekoliko godina koji je vezan za putovanje srpskih državaljna u Egipata.

Reč je o srpskoj državljanki koja se potencijalnim korisnicima predstavila kao žena koja živi i radi u Egiptu. Grupi od preko 50 ljudi našla je vrlo jeftin smeštaj. Prvi deo grupe, njih desetak otišlo je regularno a više od 40 ljudi bilo je prevareno.

Seničić naglašava da je prevarantkinja ispunila dogovor sa prvim delom grupe kako bi oni mogli da podele pozitivno iskustvo sa drugima i preko drugih korisnika namamila je svoje žrtve.

Razmena negativnih iskustava vrlo je važna kako se žrtve ovakvih prevara ne bi osećale usamljeno i kako bi se sprečilo da drugi korisnici postanu nove potrencijalne žrtve.

No, novinarku Espresa zanimalo je kako korisnici da izbegnu ovakve situacije. Aleksandar Seničić bio je izričan po ovom pitanju.

Zakazivanje i kupovina turističkih proizvoda ne bi trebalo da se vrši preko društvenih mreža, naglasio je Seničić.

Dakle, prema Seničiću, ukoliko korisnici ugovaraju letovanje preko društvenih mreža ne postoji mogućnost da budu pravno zaštićeni. Naime, ukoliko dođe do problema i registrovana agencija ne ispuni sve tačke potpisanog ugovora, korisnik ima puno zakonsko pravo da traži i dobije obeštećenje, istakao je sagovornik.

Booking i druge strane agencije

Aleksandar Seničić je istakao da i zakonski registrovane strane agencije, poput Booking-a, ne moraju prema ugovoru da ispoštuju pitanje obeštećenja.

Naime, kako te agencije, organizacije ili lica nisu registrovana u Srbiji, one ne podležu zakonima naše države, te je teško u okviru inostranih sistema pronaći rešenje za neispunjenje uslova ugovora.

Naprosto, kada se potražitelji turističkih usluga dogovaraju preko društvenih mreža sa individuom bez zakonske dozvole za rad i veruju toj osobi na "reč" ne postoji mogućnost da, ukoliko je u pitanju pravara, to jest neispunjenje "usmeno dogovorenog", dođe do povraćaja novca.

Svi smo svedoci da ljudi potražuju jeftinije usluge, te je teško dopreti do svih korisnika turističkih usluga i preneti im savete sagovornika. Zato smo upitale Aleksandra Seničića da li postoje neke zakonske mogućnosti za krivično gonjenje prevaranata.

Korisnici mogu podneti krivičnu prijavu, ali policija kada preuzme slučaj mora da ima pune podatke protiv koga se vodi postupak. Kako osobe koje nude turističke usluge preko društvenih mreža daju lažna imena, te se krivična prijava vodi protiv N. N. lica. Procentualno, uspeh za ovakvu vrstu prijave je vrlo mali, zaljkučio je Seničić.

Na samom kraju, sagovornik je naveo da osobe koje ovako sprovode prevare dobro poznaju zakon i često traže manje od 200 evra akontacije za "turističku uslugu". Naime, ukoliko je neko prema korisniku izvršio proneveru do 200 evra protiv te osobe se ne može podneti krivična, već prekršajna prijava.

Samim tim, zakon olakšava osobama koje vrše prevaru da izbegnu (pravednu, veliku) kaznu. Korisnicima jedino ostaje da potražuju turističke usluge isključivo od registrovanih agencija, kako bi bili sigurni da će njihova prava biti ispunjena.

(Espreso/ Verica Arsić)