"MALO KO JE VEROVAO DA ĆE DOĆI DO OVAKVOG POTRESA": Profesor Milovanović nam OTKRIVA ima li Srbija RAZLOG ZA STRAH!

Zemljotresi nisu retka pojava, seizmolozi ih beleže gotovo svakodnevno. Reč je, naravno, o nekim malim potresima, rekli bismo podrhtavanjima tla, koja običan čovek ne može ni da registruje.

Ipak, danas se u Turskoj i Siriji dogodio stravičan potres kog možemo nazvati prirodnom katastrofom sa vrlo teškim posledicama.

Razoran zemljotres jačine 7,7 stepeni Rihterove skale pogodio je jutros u 4 sata po lokalnom vremenu Tursku i doveo do najmanje 1.500 žrtava u ovoj zemlji i Siriji. Nakon toga usledio je niz potresa, a među njima je i jedan jačine 7,8 stepeni Rihterove skale.

Bilans žrtava je privremen i očekuje se povećanje broja mrtvih jer su mnogi zarobljeni pod ruševinama.

Mnogi stručnjaci smatraju da bi ovo mogao da bude najsnažniji zabeleženi potres u Turskoj. Geolog, profesor Rudarsko- geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dragan Milovanović koji je govorio za portal Espreso, apsolutno deli mišljenje sa svojim kolegama iz inostranstva.

"Ovaj zemljotres je u gornjoj klasi veoma jakih zemljotresa i za deo pojasa od Turske prema Siriji je veoma moguće da će se ponavljati. To je zona koju mi u geologiji nazivamo alpsko-himalajski pojas gde se akumulira velika količina energije među pločama koja se u jednom momentu oslobađa. Sve što je prostor plići, to je grđi, ti plitki zemljotresi nose sa sobom veći intezitet dok se dublji drugačije ponašaju i drugačije kanališu", objašnjava prof. Milovanović i dodaje:

"Ovo je među najvišim stadijumima zemljotresa. Teorijski ih ima 12, a ovo je već, siguran sam, blizu devet jer vrednosti su indirektno merene i ne mogu pokazati stopostotno tačnu vrednost zemljotresa u trenutku udara, zbog toga sam duboko ubeđen da je ovaj zemljotres bio skoro devet stepeni Rihterove skale", kazao je naš sagovornik.

Profesor Milovanović objašnjava da je katastrofu ovakvih razmera bilo gotovo nemoguće predvideti.

- Mi imamo monitoring i pratimo, ali to je prostor koji se proteže hiljadama kilometara. Zona gde se ploče sudaraju ponekad je širine i par stotina kilometara, desi se da neki delovi ploče puknu, neki se zaustave, to je veoma složen proces. Pogledajmo samo Himalaje koji su bili pod morem i nastali su pomeranjem tektonskih ploča. Malo ko je verovao da će doći do potresa ovakvih razmera, ali taj prostor je podležan zemljotresima. Definitivno da je zemljotres jačine skoro osam stepeni Rihtera izuzetno jak, moglo se sigurno očekivati da će doći do manjeg potresa ali ovako nešto niko nije mogao da predvidi", tvrdi naš sagovornik.

Ima li Srbija razloga za strah?

"Cela ta zona može uticati i na naše područje i to je strah svih nas, ne mora, ali može uticati. Duboko sam ubeđen za Kipar i Grčku da će se i kod njih dešavati zemljotresi. Eto već se danas pored Turske i Sirije dogodio i u Kazahstanu. Zemljotres je prirodna pojava koja je u ovom slučaju, nažalost, prešla u ljudsku i materijalnu katastrofu. Predeo koji je najviše bio pogođen nije preterano urbana sredina novije gradnje već su tu građevinski objekti pravljeni uslovno rečeno kamen na kamen. Takve građevine nisu mogle da izdrže jake potrese", objašnjava prof. Milovanović.

Kako reagovati u slučaju zemljotresa? Kako se zaštiti?

"Ukoliko se nalazimo u kući uvek treba da sednemo ispod stolice ili stola, nečega što bi nas zaštitilo od svega što može da padne. Nikako ne bi trebalo da se istrčava u zgradu ili u hodnike, to su najveće i najčešće greške i nikako ne treba skakati u takvim situacijama", pojašnjava sagovornik i dodaje:

"Ako smo napolju, starije zgrade se lakše obruše, mada i novije mogu vrlo lako jer sve to zavidi od položaja. Prosto sve što je preko 8 stepeni, mora nešto da pukne. Savet je da se udaljite od bilo kakvog prostora ili drveta, ako se nalazite na putu morate biti oprezni jer postoji mogućnost da se pokrenu klizišta, lavine i puno toga. Definitivno je najbolje biti negde na ravnom", zaključio je on.

Inače, u januaru 2020. godine zemljotres magnitude 6,7 pogodio je region oko Elaziga, grada na istoku Turske, i u njemu je poginula 41 osoba, a povređeno je preko 1.600 ljudi.

Ovako snažni potresi su veoma retki i opasni.

Podsetimo, u noći između 2. i 3. novembra 2010. godine okolinu Kraljeva je pogodio zemljotres jačine 5,4 jedinice Rihterove skale u kojem su stradale dve osobe, a oko 200 ljudi je zadobilo lakše telesne povrede.

Epicentar zemotresa bio je deset kilometara severno od Kraljeva, u selima Vitanovac, Vitkovac i Stubal, na putu Kraljevo–Kragujevac. Potres koji je trajao nekoliko sekundi osetio se i u svim većim gradovima Srbije.

Živote je u zemljotresu izgubio bračni par, Natalija i Siniša Stašić, koji su stradali kada se na njih srušio krov porodične kuće u naselju Grdica.

Zemljotresom je najteže bilo pogođeno Kraljevo, gde je veliki broj kuća pretrpeo oštećenja – popucali su zidovi, a u stanovima su padali delovi nameštaja. Najveća oštećenja bila su u naselju Jarčujak.

Materijalna šteta procenjena je na dve i po milijarde dinara i to samo na individualnim stambenim objektima. Teže ili lakše je oštećeno oko 16.000 kuća, 8.500 stanova, 33 škole i nekoliko stotina privrednih objekata. Posledice zemljotresa osetilo je oko 80.000 Kraljevčana.

Zemljotres u Kraljevu bio je jedan od najjačih koji je pogodio našu zemlju od kraja 19. veka, od kada se meri seizmička aktivnost na ovim prostorima.

(Espreso/Dijana S.)