SVE VEĆI BROJ DECE KASNIJE PROGOVARA, HILJADAMA MALIŠANA JE POTREBNA POMOĆ: Logoped otkriva ŠTA SE TAČNO DEŠAVA

Poslednjih godina je u porastu broj dece koja kasnije progovaraju, a samo kroz Zavod za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju bude primljeno oko 3.000 mališana.

- To su deca koja ne progovore između druge i treće godine. Očekivano progovaranje i svesna upotreba prve reči se obično javlja oko prve godine. Međutim, postoje individualna odstupanja gde vidite da se dete razvija normalno što se tiče razumevanja govora i reagovanja na isti. Sluša govor odrasle osobe ili deteta pored njega, ali ima problem sa produkcijom tih verbalnih sadržaja koje čuje oko sebe - kaže za 24sedam logoped zavoda Marijana Mirković iz Udruženja logopeda Srbije.

Ona objašnjava da kod takve dece izostaje emitacija nekih prostih reči poput ponavljanja "ma-ma", "ba-ba", "ta-ta". Zbog toga se moraju posebno stimulisati od strane roditelja.

- Treba mu se češće obraćati, sporijim, jednostavnijim rečnikom. Jednostavnijim rečenicama. Strpljivo, razvučeno, polako... možda čak i pevljivije promeniti govornu melodiju - savetuje Mirkovićeva, koja inače radi i u Zavodu za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju.

Roditelji predugo čekaju

Mirkovićeva kaže da mnogi roditelji i kada primete problem čekaju jer misle da će proći sam od sebe.

- Danas mladi roditelji traže pomoć preko Gugla, ali nekada to nije dobro nego je bolje potražiti stručnu pomoć logopeda. A ne samo pročitati nešto i donositi proizvoljne zaključke i tumačiti na svoj način - upozorava ona.

Mirkovićeva objašnjava da je "dugme za uzbunu" onda kada izostaju reakcije deteta.

- Kada izbegava kontakt pogledom, ne reaguje na ljudski glas, na pozivanje imenom od strane roditelja ili nekog bliskog - onda već u prvoj godini je alarmantno i roditelj treba da potraži stručnu pomoć i savet - kaže ona.

Mirkovićeva kaže da ako dete progovori prvu reč tokom prve godine a onda kasni sa proširivanjem rečnika i formiranjem prve kratke rečenice od dve reči, tipa "daj to", "ne ja", "ode tata", i tada treba potražiti stručnu pomoć!

- Neka deca sa godinu i po dana mogu već prvu frazu da kažu, ali je mali procenat te dece. Oni progovaraju sa oko 12. meseca a neko dete kaže prvu reč i sa 14. meseci. Nije strašno ako ono razume šta mu pričate i izvršava naloge ali mu kasni malo produkcija reči. Ali ako i to izostaje onda je zabrinjavajuće i treba tražiti stručnu pomoć - kaže ona i upozorava da problemi kod deteta mogu biti i slušni ako ne progovara na vreme.

Hrane decu uz crtaće

Što se tiče razloga zbog kojih deca kasnije progovaraju oni mogu biti recimo problemi u trudnoći ili kod porođaja, ili da je dete imalo neke pridružene bolesti u ranom razvoju koje usporavaju razvoj.

- Ali imamo i faktore sredine. Previše zaštićujući odnos roditelja prema deci. Recimo, kada im predugo majke pasiraju hranu. Ne usmeravaju ih da žvaću ili su, recimo, probirljivi u ishrani pa im daju hranu koja im se više sviđa a ne jedu onu koja bi bila optimalna za žvakanje i gutanje. Jer su nam jezik i zubi neophodni za pravilnu gestikulaciju glasova - kaže ona.

Međutim, Mirkovićeva dodaje da je sve više problema zbog modernih sredstava komunikacije poput tableta i mobilnih telefona, koji se sve više nalaze u rukama najmlađih.

- U poslednje vreme mislim da nam ne dođe roditelji da ne hrane dete uz telefon ili tablet. Puste mu crtani film i ono mehanički zvaće hranu, uopšte nema svest o tome da treba da žvaće i proguta tu hranu, niti šta je svrha hranjenja. Nego gleda u telefon, oni ga nakljukaju hranom i to se isto negativno odražava. Mi stalno predlažemo roditeljima da ih nikako ne hrane uz telefone i tablete. Već, ako to mora da bude nagrada, hajde prvo pojedi pa ćeš gledati crtać pet minuta - kaže ona.

Mirkovićeva dodaje se roditeljima stalno savetuje da se deci ograniči gledanje crtanih filmova i igrica.

- To se negativno odražava na nezreo nervni mozak deteta i remeti mu pažnju i ponašanje. Otuđuje ga od sredine, a ono se vezuje za tablet umesto da se vezuje za osobu pored sebe. To otuđuje decu od društva i ne uči ga društvenosti i komunikaciji - kaže ona.

Mobilne zameniti knjigama

Međutim, upotreba raznih gedžeta utiče i kasnije na učenje dece kada krenu u školu.

- Ta deca postaju zavisnici i nemaju meru u tome. Meni dođu deca i dok čekaju ispred ordinacije imaju telefon u rukama. Skoro sam jednoj mami rekla da umesto telefona ponese igračku ili knjigu. Posle nedelju dana opet zatičem tu mamu ispred ordinacije a ona detetu lista knjigu. Dakle, ipak je poslušala moj savet! - kaže ona i dodaje da je deci koja su previše naviknuta na mobilne telefone teže da se naviknu na učenje jer im je mozak drugačije usmeren.

- I plus su govorno-jezički nedovoljno razvijeni. Ima dobrih crtaća i igrica, ali je to zaista u manjem procentu u odnosu na ono što je više štetno. Dakle, nedovoljno bogati rečnici, rečenice su im kratke i šture, razumevanje, definisanje pojmova, semantika, razumevanje reči... sve im je to mnogo lošije jer im se nije dovoljno čitalo. Recimo, slabe pamte pesmice jer ih to ne interesuje, mrzi ili ne shvataju suštinu. Nisu naučeni da to vole i da se time bave. I naravno posle u školi imaju probleme jer nisu na vreme ovladali nekim veštinama - objasnila je ona.

(Espreso/ 24sedam)