SVE VIŠE PRITUŽBI GRAĐANA NA ZLOUPOTREBU: Obeležen Dan zaštite podataka o ličnosti (FOTO)

Povodom obeležavanja Dana zaštite podataka o ličnosti saopšteno je da su uvedena još tri sektora koji se bave oblašću podataka o ličnosti, kao i da je tokom protekle godine promenjena sistematizacija u službi Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja.

Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja Milan Marinović izjavio je da je danas sve češće "profilisanje" i da je bez toga nemoguće "pobediti protivnika", navodeći da svaki vid profilisanja predstavlja zadiranje u podatke o ličnosti.

Marinović je za Espreso istakao da je u Srbiji napravljen pomak u oblasti zaštite podataka o ličnosti.

- Imamo veći broj pritužbi, uradili smo mnogo veći broj inspekcijskih nadzora, poslali smo onima koji rukuju našim podacima i obrađuju ih višestruko veći broj kontrolnih lista da izvrše samoprocenu i da pošalju nama kakav je rizik prilikom obrade podataka o ličnosti koju oni vrše. Uprkos tome što su brojevi veći, stanje se popravlja i ja mislim da su brojevi veći upravo zato što su građani konačno počeli da shvataju da u Republici Srbiji postoji neko ko štiti njihove podatke o ličnosti i da je to poverenik. Zato se sa više poverenja obraćaju povereniku kada sumnjaju ili znaju da je došlo do narušavanja njihovih podataka o ličnosti od strane bilo koga, bilo od organa vlasti, bilo od neke kompanije, trgovačke kuće itd., naveo je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović.

Poverenik je istakao da je oduševljen otvaranjem kancelarije u Novom Sadu, jer je to prvi put u istoriji da je van prestonice otvorena kancelarija poverenika.

Najvažnije je, kako kaže, da građani osete da je poverenik tu i da mogu da ga kontaktiraju.

- Novootvorena kancelarija u Novom Sadu već je počela da daje rezultate. Tamo imamo dva ovlašćena lica i gotovo svakodnevno dolaze i građani i predstavnici lokalnih medija i postavljaju razna pitanja iz oblasti i zaštite podataka o ličnosti, ali i slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja. Ono što smo hteli da postignemo, to smo postigli. To je komunikacija i sa građanima i sa organima vlasti, lokalnim medijima, udruženjima na tim teritorijama. Najvažnije je da građani osete da je poverenik tu i da mogu da ga kontaktiraju kada imaju bilo kakvu dilemu, problem i da na svoje pitanje dobiju adekvatan i brz odgovor, rekao je naš sagovornik.

Marinović je naveo da je tokom ove godine planirano otvaranje kancelarija poverenika u Nišu i Kragujevcu.

S obzirom na to da su prošle tri godine o početka primene novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, poverenika smo pitali koliko je rukovalaca i obrađivača odredilo lice za zaštitu podataka o ličnosti.

- Nažalost, nedovoljan broj. Ne zna se tačan broj onih koji imaju obavezu, ali je procena negde između 12.000 i 15.000 odredilo je nepunih 4.500 što je užasno malo za tri i po godine primene zakona. Trebalo je da to urade pre početka primene. Mi smo se trudili da ove tri godine delujemo preventivno, da im objasnimo značaj za određivanje lica, da to nije tek tako ispunjavanje zakonske forme i da je to lice veoma značajno kao kontakt tačka između onog ko rukuje našim podacima i nas između tog koji rukuje podacima i poverenika, da to lice ima jak savetodavni karakter kada god se uvodi neki novi vid obrade podataka i slično, istakao je poverenik.

One koji ovu obavezu nisu ispunili, a u zakonskoj su obavezi da to učine, čekaju kazne.

- Protiv onih koji uopšte nisu odredili lice podnesiti nadležnom prekršajnom sudu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka a protiv onih koji jesu odredili, a nisu objavili podatke tog lica ili o tome nisu obavestili poverenika, izdavaće prekršajni nalog. Kazna za rukovaoca pravno lice koje ne odredi lice za zaštitu podataka je do dva miliona dinara što nije zanemarljiva cifra, istakao je sagovornik.

Još jedan od zakonskih mehanizama zaštite podataka je izrada procene uticaja na zaštitu podataka o ličnosti od strane rukovalaca. Marinović je pojasnio zašto je važno da rukavaoci poštuju ovu obavezu.

- Zakon propisuje da svaki put kada je neki rukovalac započinje novu obradu podataka o ličnosti ako se radi o organima vlasti onda oni imaju obavezu. Drugo, ako se započinje neka nova obrada podataka o ličnosti u smislu neodređeno velikom broja lica ili podataka da je neophodno uraditi tu obavezu, posebno ako se obrađuju posebno osetljivi podaci kao što su npr. podaci o zdravlju. Tada mora da se uradi procena uticaja. To mora da uradi svaki onaj rukovalac podacima. U zavisnosti od rezultata procene, on će o tome obavestiti i dostaviti tu procenu povereniku. On mora da proceni rizik obrade takvog uvođenja obrade podataka. Onda, ako je taj rizik visok koje će mere preduzeti da se taj rizik smanji i kakav rizik dobija na kraju kada preduzme te mere. Ako konstatuju da taj rizik više neće biti visok, nego nizak ili srednji, on ne mora da dostavi povereniku. Ako proceni da će rizik biti visok, onda mora da dostavi povereniku i poverenik se o tome izjašnjava, naveo je Marinović.

U cilju edukacije osnovaca i srednjoškolaca, kako navodi naš sagovornik, preduzima se dosta toga.

- Mi smo još pre dve godine pokrenuli inicijativu da to uđe u nastavno-naučne programe osnovnih i srednjih škola. To još uvek nije u punoj meri zaživelo i očekujemo da hoće. S druge strane, mi smo uradili brošuru pod nazivom "Podaci o ličnosti su naše blago- kako ih možemo zaštititi" prilagođenu učenicima osnovnih škola. Nadam se da će i to biti jedan od načina. Mi smo svojevremeno odradili pet promotivnih filmova. Učinićemo sve da kod najmlađih probudimo svest da ne daju olako podatke koje vidimo na društvenim mrežama ili kada skidaju neke igrice, istakao je Milan Marinović za Espreso.

Na konferenciji je predstavljena i 8. publikacija o primeni Zakona o zaštiti podataka o ličnosti sa brojnim primerima, a predstavljena je Brošura za decu, izrađena u cilju edukacije najmlađih.

(Espreso)