U SVETU SE NA 30 SEKUNDI DESI ZEMLJOTRES: Direktor Seizmološkog zavoda nam otkriva da li ima razloga za brigu

Zemljotresi ulaze u red najstrašnijih prirodnih katastrofa koje se dešavaju na Zemlji, zbog čega su još od iskona privlačili pažnju ljudskog roda.

Tlo u svetu se ne smiruje poslednjih dana. Poslednji potres koji je zabrinuo desio se na Balkanu juče, to jest u Grčkoj. Evropsko-mediteranski seizmološki centar (EMSC) jačinu potresa procenjuje na 5,9 stepeni Rihterove skale.

Dan pre toga razoran zemljotres zadesio je Aergentninu i to jačine 6,2 Rihtera.

Istog dana, serija jačih zemljotresa, od kojih je prvi bio jačine 4,2 stepena, pogodila je Malibu kod Los Anđelesa, saopštila je Američka služba za geološki nadzor.

I Srbiju je nedavno pogodio zemljotres. Desio se tokom noći u Despotovcu, a kako je objavljeno na sajtu Seizmološkog zavoda, bio je jačine 2,7 Rihtera.

S obzirom na to da su u poslednje vreme potresi u ovom regionu sve česći, građani su s pravom zabrinuti i pitaju se kada bi mogao da bude novi, jači udar, kao i gde će biti epicentar.

Nažalost, seizmolozi ne mogu da daju dugoročna predviđanja. Branko Dragićević, direktor Seizmološkog zavoda Srbije ispričao je za Espreso da dugoročne prognoze ipak postoje, ali da čak ni tada procene nisu potpuno precizne jer „kada se kaže da će se zemljotres dogoditi kroz 50 godina to znači da se može dogoditi danas, sutra ili kroz 20 godina”.

Napomenuo je i da je ova prirodna pojava jako česta u svetu, a da toga nismo ni svesni.

"Godišnje se u svetu dogodi nekoliko miliona zemljotresa, a prosečno se na svakih 30 sekundi desi negde potres. Potresi koje su se desili u poslednje vreme i o kojima mediji pišu ne zavređuju veću pažnju od ranijih potresa ili onih o kojima stanovništvo nije obavešteno", priča seizmolog Branko Dragićević.

Sagovrnik dodaje da je sasvim normalno da ljude interesuje zašto se zemljotres desio baš na određenom tlu i u tom momentu kao i da traže uzročnika, ali da to ne znači da je više zemljotresa u jednom regionu prouzrokovano jednom istom pojavom.

A da li se zemljotresi zaista mogu predvideti, seizmolog objašnjava da za razliku od mnogih drugih, takođe opasnih prirodnih nepogoda, kao što su uragani, oluje ili kod nas prisutne poplave, zemljotresi ne mogu da se unapred snime kakvim uređajem i uoče pre nego što se dogode.

Mada se svi potresi tla neprekidno prate u seizmološkim stanicama, a u prirodi ima i takozvanih ne-seizmičkih pojava koje im prethode, potrese koji nastaju zbog pomeranja tektonskih ploča, odnosno njihovo vreme udara, epicentar i pravu snagu, teško je unapred i naslutiti", objašnjava.

Zato je mnogo važnije posvetiti pažnju tome kako se zaštititi od zemljotresa.

Prema rečima sagovornika, količina štete nakon potresa nema veze samo sa magnutudom već i sa starošću objekata.

Seizmologija bi trebalo da ukaže na područja gde je moguće očekivati zemljotrese kako bi se pravili objekti koji su stabilni da ne bi dolazilo do većih rušilačkih dejstava", priča direktor Seizmološkog zavoda Srbije.

U skladu sa panikom koja je neizbežna tokom velikih potresa nastaju i predrasude o tome kako i kada zemljotresi nastaju pa tako većina ljudi misli da oni nastaju tokom noći, posle kiša, u proleće...

Dragičević navodi da predrasude postoje zato što se o njihovom nastanku malo zna jer živimo u uverenju da je tlo stabilno i kada se tako nešto dogodi počinjemo sva iskustva da usmeravamo na pitanja zašto se to dogodilo baš tu.

(Espreso)