"RUKE SU POČELE DA NAS BOLE POSLE PRVOG STABLA!" Ognjen i Todor iskusili su društveno-koristan rad u školi

Kako bi ispravili lošu ocenu iz vladanja ili neopravdane izostanke učenici mogu da idu na društveno-koristan rad, kao što je pomaganje oko sadnje stabala u školskom dvorištu i slično. Mnogim đacima se to čini kao dobar način da provedu vreme ne radeći ništa, međutim, situacija je drugačija.

- Dobili smo ukor, i neopravdane izostanke. Setili smo se da bi trebalo da ih "skinemo" kako ne bismo dobili ukor nastavničkog veća - priča učenik beogradske gimnazije "Patrijarh Pavle" Ognjen P, dok njegov drugar Todor Š. dodaje da je imao devet neopravdanih izostanaka i smanjenu ocenu iz vladanja.

Da bi popravili ocenu, oni su morali da sade mladice drveća, što im je delovalo kao posao koji će završiti brzo.

Kako kaže Ognjen, posle prvog zasađenog drveta "ruke su krenule da ih bole", ali smatra da je to ipak "uticalo dobro na njih, jer mu je lepo kada prođe pored biljaka koje su sami zasadili".

Šestoro učenika gimnazije "Patrijarh Pavle" je od ove godine uključeno u neki vid društveno-korisnog rada. Ognjen i Todor preuzeli su odgovornost za svoje postupke, ali su zainteresovali i druge da im se pridruže u sadnji stabala.

Stručnjaci savetuju da roditelji budu uključeni u aktivnosti svoje dece, a baš oni odgovaraju i u slučaju da dete odbije društveno-koristan ili humanitarni rad nakon lakše ili teže povrede svojih obaveza.

Društveno-koristan ili humanitarni rad

U lakše prekršaje spadaju kašnjenje, pričanje za vreme nastave i manji broj neopravdanih izostanaka. Teži prekršaji podrazumevaju vređanje, fizičko povređivanje, krađu, uništavanje školske imovine i upotrebu duvana i narkotika. Škola je u obavezi da u svim tim slučajevima sprovde meru društveno-korisnog ili humanitarnog rada.

- Srećom, u poslednje vreme imamo veoma retko bilo koji oblik nasilja. Češći je ovaj koji se tiče lakših povreda, dok teže povrede skoro i da nemamo. Što se tiče mera u formi društveno-korisnog rada, mogu da sređuju dvorište škole, biblioteku, ili da pomažu na neki drugi način - kaže Simonida Vukobrat, psiholog u školi.

Psiholozi ističu da društveno-koristan rad nikako nije kazna, i da je bitno da pozitivno deluje na učenike, ali i da istovremeno treba voditi računa o njihovom poštovanju, dostojanstvu i veri u sebe.

- Ja bih rekla čak i da je nagrada. Mi dete uvažavamo kao ličnost i shvatamo da ima potencijal koji ima prava da pokaže - možda se nije snašlo kada je napravilo neki prestup pa je pokazalo drugu stranu ličnosti... svi mi imamo obe strane medalje. Detetu treba dati priliku da pokaže i onu kvalitetnu stranu - naglašava Vukobrat.

Uskoro izmena pravilnika

Snežana Vuković iz Odeljenja za ljudska i manjinska prava u obrazovanju, navodi da je trenutno u toku izmena pravilnika kako bi se obuhvatile i mere restorativne politike, koja podrazumeva eventualnu naknadu štete koju učenici naprave prilikom prekršaja.

- Takođe, hoćemo i da društveno-korisni rad koji se već odvija bude deo tog pravilnika, pa bi imao dva dela - jedan koji se odnosi na učenike i lokalnu zajednicu, i drugi koji se odnosi na nadoknadu štete i izmenu ponašanja učenika - dodaje Vuković.

Ona naglašava da se u dobrim primerima primene pravilnika ne menja samo ponašanje već i vrednosni sistem učenika, ali i da se mere primenjuju na različite načine, u zavisnosti od potreba i resursa škole i zajednice.

Saglasna je sa stavom da je u pitanju nagrada, a ne kazna za učenike koji se "ogluše o disciplinu".

- Zato smo i rešili da menjamo pravilnik, da obuhvatimo sve oblike društveno-korisnog rada, i da to bude svakodnevni deo funkcionisanja i načina komunikacije unutar škole, sa različitim interesnim grupama ali i lokalnom zajednicom - dodaje Vuković.

Potrebne strože kazne

Ukoliko se učenik ili roditelj ogluše o ove mere, ističe, postoje različite zakonske odredbe od kojih se neke odnose na nepostupanje, na primer nedolazak roditelja kada se očekuje da sarađuje, kao i nepostupanje u nekim drugim situacijama.

- Ipak, mnogo su strože kazne kada se radi o kršenju zabrana koje već postoje, na primer kada su mobilni telefoni u pitanju. Ta zabrana već postoji, samo je pitanje primene u školama, i pokušavamo da animiramo škole na osnovu zaključaka radne grupe, da primenjuju zabranu u skladu sa lokalnim kontekstom u kom se nalaze - kaže Vuković.

Ona se osvrnula i na pitanje vršnjačkog nasilja, rekavši da su podaci do januara ove godine na nivou proseka iz ranijih godina, ali i da se trude da unaprede regulativu kako bi se smanjio procenat nasilja.

- Ne očekujemo da stignemo do nulte tolerancije veoma brzo. Međutim, očekujemo da stignemo do toga da ne bude nasilja u školama, ali to zavisi i od kulture u kojoj funkcionišemo, obrazaca koji se propagiraju, porodičnih vrednosti... mi se trudimo da ne tolerišemo nasilje i primenjujemo sve što je do sada bilo propisano - istakla je Vuković.

Napomenula je, pritom, da se radi na izmeni podzakonskih akata, pa će od februara biti izmenjeni pravilnici, a očekuje da u martu budu izmenjeni i zakoni, u skladu sa tim izmenama pravilnika.

(Espreso / Euronews)