SRBI DANAS SLAVE VELIKOG SVECA, POSTOJE JASNI OBIČAJI KOJIH SE VERNICI TREBAJU DRŽATI: Jednu stvar ne jedite nikako

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Jovana Krstitelja, praznik posvećen svetitelju i proroku koji je krstio Isusa Hrista na reci Jordan. Sveti Jovan je jedna od većih slava u Srbiji.

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Jovana Krstitelja, praznik posvećen svetitelju i proroku koji je krstio Isusa Hrista na reci Jordan. Praznik Sveti Jovan Krstitelj, koga danas slavi Srpska pravoslavna crkva, posvećen je Isusovom rođaku, poznatom kao Jovan Preteča. Jovan se zove Krstitelj, jer je, po verskom učenju, krstio Isusa Hrista, a Preteča zato što je najavljivao Hristov dolazak.

On je u reci Jordanu krštavao svakoga ko se pokajao. Živeo je jednostavno i asketski, hraneći se insektima i medom divljih pčela, a odevao se u haljinu od kamilje dlake. Jovan je ubijen za vreme kralja Judeje Iroda koji je naredio da se proroku odseče glava.

Vernici, bilo pravoslavci ili katolici, vrlo često daju Jovanovo ime svojoj deci. Pravoslavci slave krsnu slavu Svetog Jovana, a katolici obično slave imendan.

- Ide za mnom i veći je od mene - govorio je, a narod kaže "neka vas čuva i štiti od svakog zla sveti Jovan Preteča!"

Procenjuje se da je Sveti Jovan po broju onih koji ga slave na trećem mestu među Srbima. Najviše se slave Sveti Nikola i Sveti Arhanđel Mihail. Duhovno srodstvo je najjače na svetu, veruje se u narodu, a prvo je u pravoslavnom svetu uspostavljeno kada je sveti Jovan postao kum božji.

Za ruku svetog Jovana priča se da ju je svake godine, na dan, svetiteljev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala raširena, a ponekad i zgrčena. U prvom slučaju označavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu.

Običaji i verovanja

Naši preci su verovali da se baš na dan Svetog Jovana dešavaju razna čuda uz pomoć ovog svetitelja, pa otud potiče mnoštvo narodnih običaja vezanih upravo za ovaj dan. Na Jovanjdan vernici, po mogućstvu, u ruke ne uzimaju nož, u znak sećanja na stradanje Jovanovo. Deci se na ovaj dan ne daje ništa što je crvene boje. Ni jabuka, niti sok. Ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv.

U narodu postoji običaj da se ljudi na Svetog Jovana bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja. Vernici vrlo često daju Jovanovo ime deci, i kod pravoslavaca i kod katolika. Pravoslavci slave krsnu slavu Svetog Jovana, a katolici obično slave imendan.

Sveti Jovan je jedna od najpopularnijih slava u Srbiji – po broju svečara, nalazi se na četvrtom mestu.

(Espreso/Kurir.rs)