NA DANAŠNJI DAN UMRO JE NAJPOZNATIJI SRPSKI UM: Misterije oko Tesle ŠOKIRAJU javnost i DANAS posle njegove smrti

Srpski fizičar i pronalazač, umro je 1943. godine u Njujorku.

Kada je Nikola Tesla umro 7. januara 1943. godine, imao je društvo samo svojih golubova i svojih opsesija.

Nikola Tesla je tokom svog života nastojao da reši neke od najvećih misterija nauke. Briljantni pronalazač je živeo izvanrednim životom - stvarajući inovacije poput struje, naizmenične struje i pronicljivo zamišljajući svet "bežične komunikacije". Ali kada je umro sam i siromašan 1943. godine u Njujorku, ostavio je za sobom mnoštvo misterija.

Nakon njegove smrti, agenti američke vlade odmah su ušli u hotel u kome je Tesla živeo i sakupili njegove beleške i dosijee. Mnogi veruju da su tražili dokaze o Teslinom "zraku smrti", uređaju koji je mogao zauvek da promeni ratovanje, kao i sve druge izume koje su mogli da pronađu.

Kako je umro Nikola Tesla?

Nikola Tesla je umro 7. januara 1943, sam i u dugovima, na 33. spratu hotela Njujorker. Imao je 86 godina i decenijama je živeo u ovakvim malim hotelskim sobama. Iako načelno vrlo misteriozan, uzrok smrti Nikole Telse, prema zvaničnim podacima, bio je srčani udar.

Do tada je veliki deo uzbuđenja oko Teslinih izuma izbledeo. Izgubio je trku za pronalazak radija od italijanskog pronalazača Guljelma Markonija 1901. godine, a njegova finansijska podrška investitora kao što je J. P. Morgan je prestala. Kao što se svet povukao od Tesle, Tesla se povukao iz sveta. Do 1912. godine postao je sve opsesivno kompulzivniji. Brojao je korake, insistirao na 18 salveta na stolu i postao opsednut čistoćom, kao i brojevima 3, 6 i 9.

Ipak, Tesla je našao društvo - neku vrstu.

Kako se selio od jeftinog hotela do drugog jeftinog hotela, Tesla je počeo da provodi više vremena sa golubovima nego sa ljudima. Jedan beli golub mu je zapao za oko. "Volim tog goluba kao što muškarac voli ženu", napisao je Tesla. "Sve dok sam je imao, postojala je svrha mog života."

Beli golub je umro 1922. godine - njene oči kao "dva moćna snopa svetlosti" - i Tesla je bio siguran da je i on gotov. Tada je prijateljima rekao da veruje da je njegovo životno delo završeno. Ipak, nastavio je da radi i hrani golubove u Njujorku još 20 godina.

Međutim, izumi Nikole Tesle ostavili su za sobom nasleđe koje je decenijama zaokupljalo maštu - i misteriju kojoj još uvek nedostaje nekoliko delova.

Posle smrti Nikole Tesle, njegov nećak, Sava Kosanović, odjurio je u hotel Njujorker. Naišao je na uznemirujući prizor. Ne samo da je telo njegovog strica nestalo - već se činilo da je neko uklonio mnoge njegove beleške i fajlove. U stvari, predstavnici Kancelarije za čuvanje imovine, bili su u Teslinoj sobi i uzeli više dosijea na pregled.

Oni su tražili istraživanja o super-oružju poput Teslinog "zraka smrti", strahujući da su Kosanović ili drugi možda planirali da preuzmu to istraživanje i dostave ga Sovjetima.

Tesla je tvrdio da je stvorio - u svojoj glavi, ako ne u stvarnosti - izume koji bi mogli da promene ratovanje. Godine 1934. opisao je oružje snopa čestica ili "zrake smrti" koje je moglo da obori 10.000 neprijateljskih aviona sa neba. Godine 1935., na proslavi svog 79. rođendana, Tesla je rekao da je izumeo i oscilacioni uređaj džepne veličine koji bi mogao da sruši Empajer stejt bilding.

Međutim, Teslini izumi su promovisali mir, a ne rat, a on je čak pokušao da ih predstavi svetskim vladama tokom svog života. Samo je Sovjetski Savez izgledao zainteresovan. Dali su Tesli ček na 25.000 dolara u zamenu za neke od njegovih planova.

Sada je i američka vlada želela pristup tim planovima. Zvaničnici su se prirodno interesovali za "zrake smrti", što je moglo da preokrene ravnotežu snaga u budućim sukobima.

Zašto se misterija nestalih dosijea nije završila smrću Nikole Tesle

Tri nedelje nakon smrti Nikole Tesle, vlada je zadužila naučnika MIT-a Džona G. Trampa - ujaka bivšeg predsednika Donalda Trampa - da proceni Tesline radove. Tramp je tražio "bilo kakve ideje značajne vrednosti". Prelistao je Tesline papire i izjavio da su Tesline beleške "pre svega spekulativnog, filozofskog i promotivnog karaktera".

To jest, oni nisu uključivali stvarne planove za stvaranje bilo kog od izuma koje je on opisao.

(Espreso/ Mondo)