MNOGIMA SE DOGAĐA, ALI JE IGNORIŠU: Psiholog za Espreso o NOVOGODIŠNJOJ DEPRESIJI i razlozima zbog kojih se javlja!

Nova godina je za mnoge sinonim za radost, slavlje i dobro raspoloženje. Ipak, neke osobe se tokom ovog perioda mogu suočiti sa depresivnim raspoloženjem.

Stres, velika očekivanja, finansije, tuga, hladnije vreme i kraći dani samo su neki od razloga zašto se neko može osetiti tužno i nezadovoljno dok sve oko njega "pršti" od praznične euforije.

Ukoliko se ovih dana suočavate sa novogodišnjom depresijom, znajte da niste jedini i da ne morate forsirati sebe da se pošto-poto osećate srećno kada to niste.

Kako za Espreso kaže klinički psiholog i psihoterapeut Branislava Pavlović, ne treba pretpostavljati da su novogodišnji praznici i doček Nove godine radost za sve.

- Dok ceo svet slavi spajanje kazaljki na satu tačno u ponoć, mnogi od nas ne samo da neće biti u veselju i slavlju, već će se osećati neraspoloženo, bezvoljno, razočarano, sa crnim ruminirajućim mislima, nesanicom. Praznici ne donose samo praznično raspoloženje već i praznično neraspoloženje. Mogu da izazovu pojavu ili pogoršanje psihičkih tegoba kod osoba koje su već iskazivale despesivnu simptomatologiju, kod osoba koje su imale skoriji gubitak bliske osobe (smrt, razvod, raskid, kod osoba koje praznike provode same, navodi Branislava Pavlović.

U zdravim porodicama, kako objašnjava naša sagovornica, praznično zajedničko vreme donosi zadovoljstvo, ali u disfunkcionalnim porodičnim i bračnim odnosima vreme praznika može da nas dodatno suoči ili pogorša naša nezadovoljstva.

- Univerzalni imperativ i teror sreće i dobrog raspoloženja koji nam se nameće često ima kontraproduktivno dejstvo. Od pritiska da moramo da budemo srećni, lepi i u dobrom raspoloženju, kada nam se čini da ceo svet ima nekoga da zagrli, kada umesto glamuroznog dočeka imamo egzistencijalne, porodične, ljubavne, zdravstvene ili poslovne probleme, kada nismo zadovoljni postignutim lako možemo da skliznemo u novogodišnju depresiju, pojašnjava psiholog Branislava Pavlović.

Krajem godine se obično osvrćemo iza sebe i preispitujemo šta smo postigli, a šta nismo. Takva retrospektiva i podsećanje na neostvarene planove i ciljeve može podstaći nezadovoljstvo sobom i izazvati depresivno raspoloženje.

Ukoliko nismo uradili sve što smo želeli i zacrtali na početku godine, razočaranje može pokvariti prazničnu euforiju i narušiti planiranje godine koju dočekujemo.

- Novogodišnji praznici takođe provociraju sumiranje prethodne godine, kada pravimo bilans onoga šta smo postigli a šta nismo, gde mnogi vide samo svoja razočarenja. Preterana očekivanja od dočeka i naredne godine mogu dodatno da nas uvedu u loše raspoloženje, kada ne možemo da postignemo sve ono što očekujemo. Usamljenost i izolovanost pojačava osećaj da su tokom praznika svi drugi srećni i imaju oko sebe bliske osobe a da samo mi nemamo nikoga. Najčešće, novogodišnja noć ne donosi ništa novo već je samo refleksija onoga kako se osećamo. Takođe, zimski meseci donose nam manjak sunčeve svetlosti i kraći dan i utiču na pojavu sezonske zimske depresivnosti, navodi naša sagovornica.

"Treba imati realna očekivanja"

Kažu da postoje mnogo bolje stvari napred, nego one koje ostavljamo iza sebe. U skladu sa ovom mudrom mišlju, važno je osvestiti da ništa nije izgubljeno. Naprotiv. Dobićete 365 stranica nove knjige koju treba ispisati.

Kako ističe naša sagovornica, preusmerite fokus na ono što ste postigli i ono što želite da uradite u 2023. godini.

- Doček Nove godine je samo jedno veče u toku 365 dana, a 1. Januar nije nikakav čarobni dan, pa treba imati realna očekivanja za novogodišnje praznike, uzimajući u obzir kako se osećamo, šta nam se dešava u životu i kroz kakav period prolazimo. Ne moramo se pošto-poto sjajno osećati baš za te dane, ne moramo biti lepi i nasmejani. Možemo provesti novogodišnje praznike u skladu sa onim šta mi želimo i šta nam prija. Umesto da se fokusiramo samo na loše stvari, razočarenja, nezadovoljstva ili sve ono što smo propustili u toku ove godine, možemo da napišemo listu svega onoga šta smo uradili i čime smo zadovoljni. Ako se osećamo usamljeno možemo da se angažujemo i kontaktiramo bliske osobe, podelimo sa njima kako se osećamo i potražimo društvo, kaže psiholog Branislava Pavlović.

Naša sagovornica je na kraju razgovora poručula da ukoliko imate psihičkih tegoba, osećate se depresivno, anksiozno, pod stresom, možete potražiti stručnu pomoć i razgovor.

Kako se vi osećate ovih dana? Pišite nam u komentarima.

(Espreso)