OVAKO SE PRAVILNO PRIČEŠĆUJE: Pre SVETOG ČINA svaki VERNIK mora da URADI 1 STVAR

Pravoslavni vernici pristupaju tajni svetog pričešća kako bi očistili dušu od negativnosti, a evo koje osnovne stvari treba da znate o pripremi za pričešće!

Pričešće se u pravoslavnoj veri smatra za najlepši dar koji vernici mogu da dobiju od samog Boga. Veruje se da ovim postupkom čistimo dušu i telo, tako što dušu za pričešće pripremamo molitvom i dobrim delima, a telo postom.

Veče pred pričešće vernici odlaze na večernje bogosluženje i od ponoći ništa ne jedu i ne piju dok se ujutru ne pričeste. Smatra se da je neophodno pre pričešća obaviti ispovest kako bismo se naglas prisetili naših loših dela, izbacili iz duše negativne elemente i čistog srca pristupili svetoj tajni pričešća. Takođe, pre pričešće se čita molitva.

Tokom posta važno je razmisliti o odnosima sa drugim ljudima. Potrebno je da se prisetimo da li smo sa nekim u lošim odnosima, da li smo nekome učinili nešto loše i pokušamo da ispravimo tu negativnu konekciju. Zatražite oproštaj od osoba koju ste na neki način povredili, oprostite ljudima koji su vam učinili nešto loše i budite zahvalni onima koji vam daju ljubav i snagu.

Pričešće ili evharistija je najvažnija sveta tajna u hrišćanstvu, a smatra se da je ustanovio sam Isus Hrist na Tajnoj večeri. Vernici se pričešćuju tako što uzimaju hleb i vino (simboli za krv i telo Hristovo).

Nakon što ste se pričestili treba pročitati molitvu posle pričešća, ali i čuvati se od loših dela i ne ponavljati greške za koje ste se pre pričešća pokajali.

Prema pravoslavnoj veri pričešće se smatra važnim za spasenje duše, odnosno za borbu protiv negativne energije.

Ima slučajeva kada se obavezne pripreme za Pričešće mogu izostaviti. To se odnosi na teške bolesnike, koji su bolešću privezani za postelju, ili im je bolest takvog karaktera da zahteva brzo Pričešće, kako bi se bolesnik pre smrti sjedinio sa Bogom. To Pričešće se obično obavlja u samom domu. Sveštenik donosi svete darove u dom bolesnika, prethodno ga ispovedi, pa ga pričesti.

Ovde treba napomenuti da se ne može svako Pričešće bolesnika smatrati poslednjim. Ima bolesnika koji su bolešću privezani za postelju, pa im je nemoguće da dođu u crkvu na Pričešće. U tom slučaju sam sveštenik dolazi kod bolesnika i pričešćuje ga za zdravlje duše i tela.

Kad god je vernik u pirlici da primi telo i krv Gospoda Isusa Hrista, treba da se pred tim pokloni kao pred najsvetijom tajnom, nastojeći da za to vreme misao i osećanja posveti isključivo Bogu i njegovoj ljubavi prema čoveku.

U drugim religijama ne postoji ovakav vid pričešća, ali ustanovljen je post kao važan podvig u čišćenju duše i tela.

U budističkoj religiji takođe se praktikuje post kao sredstvo čišćenja duše i tela, ali su pravila posta drugačija. Tako budističi monasi i vernici praktikuju uzdržavanje od hrane u svetim danima (tokom praznika ili punog Meseca) od podneva do jutra. Tada je dozvoljeno samo piti vodu. S druge strane, postoji i blaža verzija posta kada se vernici uzdržavaju od čvrste hrane i piju određene napitke. Tokom perioda posta najvažnije je čistiti duh, a ovo se naročito odnosi na nenasilje prema bilo kojem živom biću.

U hinduizmu se posti za vreme mladog Meseca ili tokom određenih praznika. Način posta zavisi od pojedinca, pa se neki vernici uzdržavaju od hrane i pića tokom 24 časa, ali najčešće se praktikuje uzdržavanje od čvrste hrane uz dozvoljene napitke poput vode i mleka. Post se primenjuje radi pročišćenja duše i tela, kao vid žrtvovanja i da bi se povećala koncentracija tokom meditacije i bogosluženja. Tokom posta se ne jede meso, jer se veruje da u životinjama ima božanske energije, pa se najčešće preporučuje vegetarijanstvo.

(Espreso/Still.kurir)