DANAS SE PROSLAVLJA BOŽIĆ PO GREGORIJANSKOM KALENDARU: Ovo su OBIČAJI, za devojke postoji POSEBNO PRAVILO

Rimokatolička crkva, protestantske i Anglikanska crkva, kao i neke pravoslavne crkve koje su prihvatile novo računanje vremena, proslavljaju Božić, praznik Hristovog rođenja.

Prema jevanđeoskom predanju, Isus Hristos je rođen 25. decembra u Vitlejemu pa se, uz razlike u kalendarima, taj datum kao početak nove ere i nove istorije čovečanstva poštuje u celom hrišćanskom svetu.

U hrišćanstvu se veruje da je Hristovo rođenje donelo svetlost istine ljudskom rodu i da je tim događajem ispunjeno starozavetno proročanstvo o rođenju Spasitelja.

Vernici u katoličkim i drugim crkvama zapadnog obreda na Božić se klanjaju jaslama, u kojima je simbolično predstavljena scena rođenja sa Bogomladencem, Marijom i Josifom.

Običaj da se u crkve postave jasle, sa figurama koje dočaravaju siromašne uslove staje u kojoj je Hristos rođen, potiče iz 13. veka. Takve jasle u svojim domovima danas imaju i vernici.

U kućama vernika Rimokatoličke crkve venac-advent je ispleten od slame i borovih grančica, ukrašen purpurnim vrpcama i ima četiri crvene sveće, zbog četiri nedelje posta, koje se pale jedna po jedna, svake nedelje uoči Božića.

OBIČAJI

Badnjak u Zagorju nekada je počinjao tako što bi domaćin ili gazda kuće uneo slamu u dom i blagoslovio ukućane i celo domaćinstvo. Kraj dana najviše su priželjkivale mlade devojke jer bi momci poklanjali “jabuke božićnice” devojci koja im se najviše sviđala.

Na Božić je prvi gost kuće, takozvani polažajnik koji bi trebalo da bude veseo jer bi to domu donelo sreću, a često su se porodice unapred dogovarale o “slučajnom” gostu kako se ne bi izazvala nesreća.

U Slavoniji su se pokloni prvo davali muškoj deci

U Slavoniji je nekada bio običaj da na Badnji dan žene rano ustaju kako bi na vreme stigle da počiste kuću i pripreme posnu hranu, a muška deca su posećivala kuće u komšiluku kako bi im poželeli plodnu novu godinu.

Oni najbrži bi za to dobijali kobasice i slatkiše.

Takođe, na Badnji dan bi se uvek muško dete prvo darivalo. Pre nego što bi se započelo sa večerom, domaćin je unosio krizban (bor), slamu i konjsku ormu, koja bi se stavila pod sto.

Zimzelene grančice u Podravini

U Podravini se, ali i nekim drugim delovima Hrvatske, na praznik svete Lucije sadila pšenica, koja se na Badnje veče stavljala pod jelku.

Na Badnji dan se jeo posni doručak i odlazilo po jelku, koja se kasnije tokom dana ukrašavala jabukama i ukrasima koji su se izrađivali kod kuće. Osim jelke, po kući su se stavljale i dodatne zimzelene grančice, koje su se takođe ukrašavale, piše 24 sata.hr.

Isto tako, običaj je bio da domaćin kuće unosi slamu na kojoj se deca kasnije igraju. Stolse ukrašavao najlepšim plodovima, novcem, a neki su stavljali i pšenicu kako bi bilo svega u izobilju u novoj godini. Takođe, za Božić se ostajalo kod kuće i niko nije odlazio u goste.

Hleb sa novčićem u Dalmaciji

Dalmatinci su već krajem novembra birali jagnje kojim će se počastiti tokom praznika. Svoja drvca ukrašavali si orasima, jabukama, medenjacima i svećicama. Na božićnom ručku bila je cela porodica, a domaćin bi palio božićnu sveću, koju bi nakon jela ugasio koricom hleba namočenog u vino.

Takođe, u božićni hleb stavljao se novčić da bi se on lomio na delove, zavisno od toga koliko ima ukućana. Članu koji bi dobio komad sa novčićem prognozirani su sreća, zdravlje i bogatstvo u narednoj godini.

Postoji još jedna zanimljivost kada je reč o božićnim običajima u Dalmaciji. Naime, na svetu Luciju devojke bi napisale na 11 papirića imena momaka koje su smatrale poželjnima, a jedan bi ostavile praznim. Svaki dan do Božića palio bi se jedan papirić, a onaj poslednji nosio bi ime budućeg supruga. Ako bi devojci ostao prazan papirić, to bi značilo da se neće udati.

(Espreso/Objektiv)