"ROĐENA SAM U KANADI, A ONDA SAM SE IZ JEDNOG RAZLOGA VRATILA U SRBIJU!" Internet je zgranut njenim postupkom!

Nije nepoznanica da je veliki broj naših ljudi napustio Srbiju u potrazi za boljim životom i porodičnim blagom, kao i da veliki broj to planira u budućnosti. Zato su svi u neverici kada pročitaju ili čuju da je neko, doduše našeg porekla, ali rođen i odrastao u inostranstvu, odlučio da se vrati u Srbiju.

Onda shvatite iz posta na Reditu da bi neko da napusti Kanadu i svoj život nastavi ovde. Razlog je za naše svakodnevne živote banalan, neshvatljiv i nepromišljen.

Međutim, svako bi želeo ono što nema, ma šta to bilo. I vazda je trava u tuđem dvorištu bila zelenija, ali ipak kada se uzme u obzir socijalni mir i stabilnost građana Kanada i socijalna atmosfera u Srba, jasno je šta vremenom postaje bitnije. I problem je kad ljudi ceo radni vek provedu "preko", dobiju i odgoje decu tamo, a onda ih udari nostalgija, ono naše što nekad bejaše i "lakoća" života u nas.

Mentalitet je, ipak, slabašan argument, jer ovde će uvek da se udara briga na veselje, ali san često neće biti bezbrižan. Posebno za one koji su rođeni i odrasli u drugačijem sistemu.

Ova devojka je jedna od njih. I pita sada - ima li ljudi koji su u sličnoj situaciji kao ona, odnosno ima li takozvanih povratnika?

"Ćao svima! Rođena i odrasala sam u inostranstvu, ali sam se pre nekih godinu i po dana preselila s porodicom i upisala faks ovde. Čula sam mnogo priča sličnih mojoj, ali nikako da nađem povratnike u Beogradu. Nek se jave povratnici ili ako neko zna nekog, mnogo bih volela da stupim u kontakt s ljudima kao ja!", pisalo je u objavi koja je zagolicala maštu korisnicima ove društvene mreže, a svi oni su imali jedno pitanje - koji je razlog povratka?

"Ima tu nekoliko razloga, ali najviše zbog zapadnjackog mentaliteta koji nam se nikad nije svideo, a postalo je baš nepodnošljivo tokom korone", usledilo je pojašnjenje.

A onda je usledilo ključno pitanje: "Da li su po povratku uspeli da se prilagode i uklope ovde?"

"Iako su moji rođeni i odrasli ovde, živeli preko 30 godina, nakon povratka šokirali su se koliko se osecaju strano, tako da ne znam", odgovorila je devojka, a zatim su joj u komentarima baš ti ljudi za čije postojanje je pitala - povratnici iz inostranstva u Srbiju - pisali svoja iskustva i svi su bili saglasni u jednom - niko ko se posle toliko godina vratio nije ponovo navikao na život ovde.

Mnogi su zbog toga odlučili da se vrate natrag u inostranstvo.

I to je cela istina u ovoj pipavoj temi - odluka o odlasku u stranu zemlju mora da bude dobro promišljena, jer ako jednom odlučite da odete, ne treba da gledate preko ramena. Jer, život teče i ovde, i tamo. Navike se teško stiču, ali još teže menjaju. Kontakti i odnosi blede, osećaj pripadanja se gubi, možete da se osećate kao stranci među svojim ljudima i u svojoj zemlji jer ste poprimili mentalitet naroda sa kojim ste proveli dobar deo svog života, a politička i društvena previranja su promenila svest ljudi koje ste ostavili ovde kad ste otišli.

A upravo o tome je pisao Mika Antić u svojoj "Nepovratnoj pesmi". Mi ćemo vas podsetiti na nju, a vi recite koliko ima istine u njoj.

"Nikad nemoj da se vraćaš

kad već jednom u svet kreneš

Nemoj da mi nešto petljaš

Nemoj da mi hoćeš-nećeš.

I ja bežim bez povratka.

Nikad neću unatrag.

Šta ti znači staro sunce,

stare staze,

stari prag?

Tu je ono za čim može da se pati

Tu je ono čemu možeš srce dati.

Al’ ako se ikad vratiš

moraš znati

tu ćeš stati

I ostati.

Očima se u svet trči

Glavom rije mlako veče

Od reke se dete uči

ka morima da poteče.

Od zvezda se dete uči

da zapara nebo sjajem.

I od druma da se muči

i vijuga za beskrajem.

Opasno je kao zmija

opasno je kao metak

da u tebi večno klija

i ćarlija tvoj početak.

Ti za koren

nisi stvoren

Ceo svet ti je otvoren.

Ako ti se nekud žuri,

stisni srce i zažmuri.

Al’ kad pođeš – nemoj stati

Mahni rukom.

I odjuri.

Ko zna kud ćeš.

Ko zna zašto.

Ko zna šta te tamo čeka.

Ove su želje uvek belje

kad namignu iz daleka.

Opasno je kao munja

opasno je kao metak

da u tebi večno kunja

i muči se tvoj početak.

Ti si uvek krilat bio

samo si zaboravio.

Zato leti.

Sanjaj.

Trči.

Stvaraj zoru kad je veče.

Nek’ od tebe život uči

da se peni i da teče.

Budi takvo neko čudo

što ne ume ništa malo,

pa kad kreneš – kreni ludo,

ustreptalo,

radoznalo".

(Espreso / Blic žena / Viktor Veličković)